17. август 2015.

ISKRE






Tu smo, uz čaše vina crvenog,
jedva načete, tek otpijene...
Oči, strepnjom osenčene.
I gledamo se,
pogleda plamenog,
koji beži negde u stranu,
i opet se sreće, pa naglo skrene.

Smrvljen oklop od srca kamenog,
a tiho, uporno,
ne damo se...

Skrivamo misli, ko da ne lebde,
u noći, vreloj, zanesenoj...
Dok zbunjeni, neumorno
pričamo neke druge priče,
kao da vreme nije sumorno,
ko da smo tu, a ne negde,
gde su misli one što sliče,
A ne skrivene...

Kao sada,
Dok ruka kod ruke gori, sažiže.
Bez dodira, bez jednog pokreta....

Znam da si tu,
Tu, kraj mene,
Dok ćutiš tugu,
I deo samo našeg sveta.

Treptaj ove noći strastvene,
gde samo jedna misao cveta...
I ruke naše, jedna uz drugu,
od čežnje tople, sažežene.






Fotografije dodate sa GOOGL-e pretraživača




Нема коментара:

Постави коментар