14. listopada 2016.

RUŽA OD SVETLOSTI








“Nova slika, u ružinim bojama, regiona u kojem se formiraju zvezde - Messier 17, slikana je pomoću širokougaonog imidžera (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu. Ovo je jedna od najoštrijih slika koja prikazuje celu planetarnu maglinu, otkrivajući ne samo njenu punu veličinu već i fine detalje kroz kosmički pejzaž gasnih oblaka, prašine i novorođenih zvezda”. – ASTRONOMSKI MAGAZIN

Za sve nas, koji smo te toliko voleli, ti nikada zapravo nisi otišla, blistava ružo, satkana od svetlosti.
Nezaboravna Farah….Ružo od svetlosti, ta čudesna konstrukcija farsija i turskog, primerena samo tebi i tvojoj duši.
Koga god si dotakla svojom milujućom dušom, ostao je zauvek tvoj, draga i posebna prijateljice. Svakome od nas podarila si deo sebe, oplemenila nas, a opet bila nemerljivo emotivna, draga….Što si god si od sebe davala svima, koji su došli u kontakt sa tobom, tebe je bilo – više.
Uvek posebna, uvek samo svoja, ni sa kim uporediva, a u isto vreme toliko bliska, kao da smo se rodile zajedno, toliko nesebično si zasipala sve nas toplinom i lepotom, milovala naše duše nečim, što smo i zaboravili da više postoji – sada tek, možemo shvatiti da je to bila večnost.
Toliko te često potražim, gledaju me tvoje tople oči, blistave, pune života, zrače snagom, a onda se zaustavim, jer tek tada shvatim da…..da si otišla. I znam da takva osećanja prožimaju svaku tvoju prijateljicu, koju si dotakla svojom dušom. I jednako znam da isti bol, koji prostreli i mene, sve do zenica, prostreli svaku od njih.
Nije bilo trenutka, kada nisi bila spremna da ti izlijem jad iz duše, nikada me nisi prekidala, niti rekla kako nemaš vremena. Uvek si našla strpljenja i snage da oteraš svaku od naših aveti, dok su tvoje čučale u uglu, čekajući da ti na delić trenutka oslabi snaga, a onda te se dohvate.
**************
Može li se žaliti za nečim, što je toliko bilo živo u mašti?
Tvoj balkon, okrenut prema moru……bež stolnjak, sličan boji tvoje biserne kože, dve čaše hladnog vina, udobne stolice u kojima sedimo, pijuckamo i ćutimo…..povetarac, što ti mrsi dugu crnu kosu, boje ponoći, gorko-slan miris mora, ukusa naših priča…..
Dani bez kraja, kada za nas ne postoji sat. Sve se pretvorilo u čardak ni na nebu ni na zemlji, taj tvoj balkon, more, kamene skaline, što vode do tvoje kuće, tamo gde si ga čekala…..
Izgleda da može. Dala bih ti svojih 20 godina za tih par dana zajedno, na tvom balkonu, dok oko nas samo šušte talasi i dopire miris mora….Da tebi poklonim još bitisanja na ovom svetu, a meni vratim nikad doživljeni san.
**************
Ti, u stvari, nisi ni bila sa ovoga sveta, ovog gmižućeg azila za nesrećne, koji samo čekaju da provegetiraju ono što zovu život. Došla si sa zvezda, sve nas obasjala ljubavlju, ubedivši nas da je ona zaista pokretač svega postojećeg, a onda se vratila u svoju galaksiju, odakle si i dolebdela ovamo.
Za vedrih noći, kada pogledam u nebo, vidim odblesak tvog osmeha, lice mi obasjava svetlost iz tvojih očiju, čudesna Farah……
Sačekaj negde tamo…….Ne idi nikuda, previše si nam potrebna.

Sve fotografije preuzete su sa pretraživača GOOGLE