13. јун 2020.

ODBLESCI U BESKRAJU







NASA IMA DOKAZ O PARALELNOM SVEMIRU! Povjetarac svemirskih čestica ...
Fotografija dodata sa pretraživača GOOGL-e



UPOZNALI SU SE JOŠ NA STUDIJAMA. DODUŠE, SVAKO JE STUDIRAO NA DRUGOM FAKULTETU, ONOM, SA KOJIM SU SE MOGLI POMIRITI SIROMAŠNI I SKROMNI RODITELJI, NAVIKLI NA NEMANJE, ALI SU PRIHVATILI POSLEDNJE ŽRTVOVANJE, JER ĆE IM NOVOSTEČENA PROFESIJA DATI HLEB U RUKE. ALI, ETO.....ONDA JE POČELA VEROVATI DA SUDBINA POSTOJI, ONAKO JOŠ UDRUKOVANA SOCREALIZMOM I DRILOM O SOPSTVENIM SNAGAMA, KOJE MOGU OMOGUĆITI SVE.

JER, NIKADA NIJE MOGLA SHVATITI ŠTA JE TAJ STASITI MOMAK, KRUPNIH SMEĐIH OČIJU, IZ KOJIH SU ISKRILI OSMEH I ISKRENOST, VISOK, TANAK, ŠIROKIH RAMENA I NEŽNIH RUKU, NAŠAO NA NJOJ. I ZAŠTO JE BAŠ ONA, OD SVIH DEVOJAKA KOJE SU GA OPSEDALE, ZA NJEGA UVEK BILA POSEBNA I JEDINA. NIJE BILA RUŽNA, DALEKO OD TOGA. ALI.....LOŠE I SIROMAŠKI OBUČENA, NEUGLEDNA I NEUPADLJIVA, NIJE SE MOGLA NI PRIBLIŽITI MLADIM BOGINJAMA, OBUČENIM UVEK U NAJLEPŠU I NAJMODERNIJU GARDEROBU, ONIM, KOJIMA SU RODITELJI ZA PRVI POLOŽENI ISPIT (NIJE VAŽNO AKO SU GA POLAGALE I DESETAK PUTA) POKLANJALI AUTO, UVEK GLAVNE U DRUŠTVU, NASMEJANE I NEOBUZDANO GLASNE, ULJULJKANE U SIGURNOST I SJAJ SREBRNE KAŠIKE, SA KOJOM SU ROĐENE. ON JE MISLIO – DRUGAČIJE. TO JE BILO PRESUDNO.

VEĆ NAKON PAR NEDELJA OD PRVIH KRADOMIČNIH POGLEDA, POČELI SU SE ZABAVLJATI. NIJE TO BILA SAŽIŽUĆA LJUBAV, ONA IZ PESAMA I ROMANA, VEĆ NEKAKO.....VIŠE TIHA VATRA, NA KOJOJ SE BAŠ I NIJE MOGLO OPEĆI, ALI JE ZATO GREJALA, NE NEŠTO PREVIŠE, NO UPORNO I BEZ PRESTANKA. PA, KADA SE SRODILA SA TIM, ONDA JE SVE OSTALO BILO NEKAKO LOGIČNO I BEZ IZNENAĐENJA – NJIHOVO SKROMNO VENČANJE, DVOJE DECE, PRVO SIN, PA ONDA DEVOJČICA, MUČNO SELJAKANJE PO PAR DESETINA PODSTANARSKIH UVEK DVORIŠNIH I TROŠNIH STANOVA, SA POHLEPNIM GAZDAMA I JOŠ ZAVIDNIJIM KOMŠIJAMA, DOK NISU DOBILI – SVOJ. DVOSOBAN, NA PETOM SPRATU ZGRADE BEZ LIFTA U NEUGLEDNOM RADNIČKOM NASELJU, ISPOD KROVA OD RAVNE PLOČE, KOJA JE UVEK PROKIŠNJAVALA, ALI -  NJIHOV. NI DA SU IM CARSKU PALATU DALI, NE BI BILI SREĆNIJI.

ONDA JE ŽIVOT POSTAO PRELEP.

IAKO FAKULTETSKI OBRAZOVANI, SKROMNE SU ZARADE IMALI. NO, KADA JE ČOVEK ZADOVOLJAN ONIM ŠTO IMA, SVAKI BOLJITAK JE VELIKA SREĆA. OBOJE SU RADILI U (TADA) DOBRIM FIRMAMA, ONA POSEBNO, JER JE NJENO PREDUZEĆE MAHOM RADILO PO BLISKOM ISTOKU I AFRICI, ALI, NJENA JE PLATA BILA UVEK SKROMNA, DOK SU KAJMAK SKIDALI DIREKTORI, A DOBRIM DELOM I RADNICI, ONI ŠTO SU RADILI VAN KUĆE I PO GODINU DANA BEZ PRESTANKA, PA SE, NAKON KRATKOG GODIŠNJEG ODMORA SA OTUĐENOM FAMILIJOM, VRAĆALI TAMO GDE SU DOBRO MOGLI ZARADITI, ALI ISTO TAKO I POTROŠITI. I STRADATI, AKO NISU IMALI ŠEST PARI OČIJU I NA POTILJKU I NA LEĐIMA.

AKO SE POŠTENO RADI, SVOJIM RUKAMA I GLAVOM, NEMA LAKE NI BEZBOLNE ZARADE.

NIJE IM ZAVIDELA. ZNALA JE KOJU CENU PLAĆAJU ZA SVOJE IZNENADNO BLAGOSTANJE, JER, PREVIŠE JE TU BILO RAZORENIH BRAKOVA I PODIVLJALE DECE, NERADNIKA I BADAVADŽIJA, OGREZLIM U NOVE, DO TADA NEVIĐENE POROKE NA OVIM PROSTORIMA.

OBOJE SU BILI PREZADOVOLJNI SVOJIM ŽIVOTOM. SADA SE PRVI PUT MOGLO ODVOJITI ZA LETOVANJE U FIRMINOM ODMARALIŠTU, ONOM, KOJE SE OTPLAĆUJE NA ŠEST ILI DESET RATA, DECI PRIUŠTITI NEŠTO LEPO OD GARDEROBE, DOĆI NA RODITELJSKI SASTANAK ZBOG PREDSTOJEĆE EKSKURZIJE, BEZ STRAHA DA ĆE MORATI REĆI KAKO IM JE TO PRESKUPO. I SADA SU MOGLI JESTI MESO SKORO SVAKOG DANA, A NE SAMO NEDELJOM, BAR SU SVI VOLELI DOMAĆE KOLAČE, PA NISU MORALI KUPOVATI PRESKUPE SLATKIŠE, TEK PONEKAD, DA IH ŽELJA MINE. OSTAJALO JE I ZA NEKO PRAZNIČNO PEČENJE, STVARNO DOBAR RUČAK, ONAJ KOJI SE PAMTI (VALJDA SU SE ZATO SVI U KUĆI TOLIKO RADOVALI PRAZNICIMA). NE MNOGO VIŠE, ALI NI MANJE. SASVIM DOVOLJNO.

VASPITANA OD STROGIH I PATRIJARHALNIH RODITELJA, UVEK JE DAVALA CELU SEBE MUŽU I DECI. A I ON JE BIO PREDOBAR MUŽ I OTAC, TIH I NENAMETLJIV, ZADOVOLJAN SA MALIM, UVEK BEZ ROPTANJA I SERIJALA ŽALBI NA ŽIVOT, DRUŠTVO I SKUPOĆU, SVE UČESTALIJE KRAĐE I MUVANJA U SVOM PREDUZEĆU. ZNAO BI PONEKADA POPITI KOJE PIVO, DOK BI NEDELJOM POPODNE GLEDAO FUDBAL, ALI POSLE DRUGOG, KOJE BI JEDVA ISPIO, NIKADA NIJE NASTAVLJAO. IMAO JE SVOJE PRIJATELJE, DRUŽILI SU SE PORODIČNO SA NJIMA, JEDNOM MESEČNO BI SVAKI BRAČNI PAR PRAVIO VEČERU ZA CELO DRUŠTVO, ALI JE SVAKA OD ŽENA DOPRINOSILA NEČIM, PA TO I NIJE PADALO TEŠKO I OPTEREĆUJUĆE. ALI, NIJE BILO OPIJANJA I ZAGINJAVANJA SA DRUŠTVOM DO RANIH JUTARNJIIH SATI, DANI SU PROLAZILI U TIHOM I SKROMNOM MIRU, ONOM KOJI DAJE TOPLINU DUŠI I OSEĆAJ ISPUNJENOSTI.

LOŠA JE BILA NJIHOVA ZGRADA, SA VONJEM POKVARENOG KISELOG KUPUSA IZ PODRUMA, ONIM OKASNELIM U PROLEĆE (JOŠ JE TADA I BILO PROLEĆA I JESENI), UVEK ZAMAZANIH ZIDOVA NA ULAZU, TANKIH ZIDOVA.....NISU JE ZANIMALI TUĐI ŽIVOTI, ČAK I DA JE IMALA VREMENA ZA TO, ALI NIJE MOGLA A DA NE ČUJE VRISKU SVOJIH KOMŠINICA, NA KOJIMA SU SE ISKALJIVALI NJIHOVI PIJANI MUŽEVI, PREBIJALI IH DO KRVI, DOK NE BI PREŠLI I NA DECU, SVE NEZADOVOLJNIJI I FRUSTRIRANIJI. VALJDA JE U JEFTINOM ALKOHOLU BIO NAJLEPŠI I NAJBEZBEDNIJI IZLAZ. NIJE NI VREDELO ZVATI POLICIJU. AKO BI I IZAŠLI, ZAKLJUČILI BI DA JE TO „PORODIČNA STVAR“ U KOJU SE NEMA POTREBE MEŠATI.

ON, OD KADA GA PAMTI, NIKADA NI TON NIJE PODIGAO NA NJU I DECU, A KAMOLI RUKU. RADIO POPODNE NAKON RADNOG VREMENA BARABAR SA NJOM, PREGLEDAO DECI DOMAĆE ZADATKE I POMAGAO GDE JE TREBALO, A I ONA, AKO SE POJAVIO PROBLEM OKO KNJIŽEVNOSTI ILI JEZIKA.....PRIVATNI ČASOVI? PA, NISU VALJDA NI ZNALI DA TU UOPŠTE POSTOJI, ČAK I DA SU IMALI PARA ZA TO.

POODRASLA SU IM DECA DO STUDIJA, UVEK ODLIČNI ĐACI, SKROMNI I BEZ NEREALNIH ŽELJA, POSLUŠNI I PRILJEŽNI. NIKADA SA NJIMA NIJE BILO PROBLEMA. ZATO JE NIJE NIJE MOGAO UBEDITI KAKO DECA „PODIVLJAJU“ TEK TAKO, BEZ RAZLOGA, SAMA OD SEBE ILI OD NEMAŠTINE. TAMO GDE IMA BRIGE, PAŽNJE I LJUBAVI, MOGU SE PODIĆI DECA KOJA ĆE VEROVATI DA SE RADOM I UPORNOŠĆU MOŽE STVORITI DOBAR I PRISTOJAN ŽIVOT, UVEK ZADOVOLJNA ONIM ŠTO IMAJU, BEZ STALNE KUKNJAVE ZA ONIM ŠTO NEMAJU.

_________________________
I ONDA JE DOŠLA 1992-a GODINA. PA 1993-a, ONO NAJCRNJE, KOLIKO TO GOD ZVUČALO NEVEROVATNO (I IRONIČNO) VREME.

DAKLE, OVAKO.....

DOBIJEŠ PLATU U PETAK. AKO NE STIGNEŠ U BANKU NA VREME, A NEMAŠ ČEKOVE, U PONEDELJAK SI MOGAO PODIĆI SAMO GOMILU BESKORISNE HARTIJE, KOJU NISI MOGAO NI ZALEPITI NA STALNO PROKIŠNJAVAJUĆI PLAFON. NJIHOVE PLATE SU SE SROZALE DO DESET, A ONDA I DO PET MARAKA, SA KOJIMA SI MOGAO PREŽIVETI JEDNO PREPODNE. NI ČASA VIŠE.

LITAR SUMNJIVOG GORIVA KOŠTAO JE DVE MARKE. MESO PET DO OSAM MARAKA. O OSTALOM....NISU NI SMELI RAZMIŠLJATI. DA NIJE BILO NABAVKI PREKO SINDIKATA, VALJDA BI SA TRI ČETVRTINE OSTALE POPULACIJE UMRLI OD GLADI.

I TO SU PREŽIVELI.

SA SVOJOM BESKORISNOM PROFESIJOM, SVE MANJE CENJENOM, ONA NIJE MOGLA OSTVARITI NI PARU NEKE DODATNE ZARADE. ALI JE ZATO ON, INŽENJER, MOGAO RADITI U NADNICU, ČAK I PRIHVATITI SE UČEŠĆA U NEKOM POSLU OKO POSTAVLJANJA ELEKTRIČNE ILI VODOVODNE INSTALACIJE.  TAKVOG JE POSLA BILO, JER JE I U TA CRNA VREMENA BILO MNOGO LJUDI, ODJEDNOM PREPUNIH PARA, KOJI SE NISU USTEZALI NI OD GRADNJE DOBRIH KUĆA, KUPOVANJA PRESKUPIH AUTOMOBILA, ČESTO I ONIH „SKINUTIH SA OSIGURANJA“, DECOM U PATIKAMA OD DVADESET NJIHOVIH PLATA, ŠUŠKAVIM TRENERKAMA I SKANDALOZNO MNOGO DŽEPARCA. DNEVNE NOVINE SU ODJEDNOM ISPUNILE IZVIKANE PEVALJKE, SA DEKOLTEIMA DO PUPKA I SUKNJAMA DO....KAIŠA. ONO ŠTO JE OBIČAN SVET NEKADA ZVAO LOPOVIMA I PLJAČKAŠIMA, PRETVORILO SE U NOVOGOVORU U ZVUČNI IZRAZ – KONTROVERZNI BIZNISMENI.

TREBALO JE SVE TO PROĆI, PREŽIVETI I OSTATI NORMALAN, KAKO TAKO.

A ONDA JE SHVATILA KAKO I OD LOŠEG POSTOJI GORE. KOLIKO KOG SU NJIH DVOJE NAIZMENCA, PA ONDA ZAJEDNO ĆUTEĆI PUŠILI NAJGORU KRDŽU U SVOM SKARABUDŽENOM SOBIČKU, KAKO BI DECI OMOGUĆI ODVOJENU SOBU, OBUZET SVAKO SVOJIM STRAHOVIMA ZBOG FIRME NA IZDISAJU, SVE NEBULOZNIJIH ZAHTEVA NA POSLU, KOJE NISU SMELI ODBITI, JER SE BEZ POSLA OSTAJALO ZA NEPUN SAT, AKO BI TAKO NEKO, ČIJI ZAHTEV NISU MOGLI ILI HTELI ISPUNITI, IPAK JE BILO PODNOŠLJIVO. SVIKNE SE ČOVEK NA NEVOLJU, ŽIVI SA NJOM, SVESTAN DA BOLJE NE MOŽE. BAR SU IM DECA BILA UTEHA, OBOJE NA STUDIJAMA I  ODLIČNI STUDENTI, A USPELI SU NEKAKO I PROLAZITI GODINU ZA GODINOM NA BUDŽETU, DOK SU SVAKI SLOBODAN TRENUTAK RADILI BILO ŠTA, UMESTO DA IZLAZE PRED PONOĆ, VRAĆAJU SE RANOM ZOROM I SPAVAJU DO PODNE. MORA POSTOJATI NEKA UTEHA, NEKI LEP TRENUTAK, KOM ĆEMO SE RADOVATI I ZBOG KOG ĆEMO VEROVATI DA BOLJA VREMENA MORAJU DOĆI.

POČEO SE ŽALITI NJEN MUŽ NA SVE UČESTALIJE GLAVOBOLJE. ON, KOJI NIKADA NIJE ROPTAO I NA PREHLADU I GRIP, NA PREMORENO TELO OD ČETRNAESTOČASOVNOG CRNČENJA NA GRADILIŠTU ILI ISTOVARU ŠLEPERA CEMENTA, ODMAH PO DOLASKU SA POSLA, LEGAO BI SA OBLOGOM NA OČIMA. ZNALA JE DA NEŠTO NIJE DOBRO, DA SE PRIBLIŽAVA TEŠKA NEVOLJA, OSEĆALA JE NADOLAZAK NESREĆE SVAKIM SVOJIM DAMAROM

IŠLI SU KOD LEKARA, OBOJE RUKU POD RUKU, NEKAKO SE IZBORIVŠI I ZA SNIMANJA GLAVE BOMBONJERAMA I FLAŠAMA SUMNJIVOG VISKIJA. SVE JE BILO U REDU, TAKO SU IM GOVORILI. A, KADA JE ON DOBIO RECEPT ZA ANTIDEPRESIV I LEK ZA SMIRENJE, OBOJE SU BILI SVESNI KAKO U STVARI NIKO NE ZNA ŠTA TO KOD NJEGA (AKO I NIJE POSTAO HIPOHONDAR) NEDOSTAJE.

SVE TO, DOK JEDNOM POSLE NALETA STRAVIČNOG BOLA U GLAVI, OD KOG JE POČEO VRIŠTATI, NIJE PAO NA IZLIZANI TEPIH, DRŽEĆI SE ZA GLAVU I PONAVLJAJUĆI KAKO NE VIDI. NI SVETLO NI MRAK, ČAK NI TO.

DOŠLA SU KOLA HITNE SLUŽBE, ODVEZLA GA U BOLNICU. POSLE VIŠEDNEVNOG ŠETANJA PO OVOJ ILI ONOJ KLINICI, STIGAO JE I DO OFTAMOLOŠKE KLINIKE I NEOPOZIVE DIJAGNOZE – INFARKT OČNOG NERVA. LAIČKI REČENO, „IZGOREO“ MU JE OČNI NERV, UNIŠTEN JE DEO MOZGA IZ KOGA DOLAZI VID. PREŽIVEĆE ALI I OSTATI POTPUNO SLEP BEZ BILO KAKVE NADE ZA OPORAVAK. BAR SU TOLIKO BILI POŠTENI DA SU IM NEDVOSMISLENO SAOPŠTILI KAKO NE TREBAJU BACATI PARE (ČAK I DA SU IH I IMALI, BILA JE SPREMNA PRODATI STAN) NA ČUDOTVORNE KLINIKE I ISCELITELJE. LEKA I INTERVENCIJE ZA BILO KAKVO POBOLJŠANJE JEDNOSTAVNO NEMA.

I TADA SU OBOJE SHVATILI KAKO JE SVE ŠTO SU PREŽIVELI SITNICA U ODNOSU NA OVO ŠTO SADA IMAJU.

____________________________


STOIČKI I ĆUTKE, BEZ ROPTANJA,   PODNOSIO JE ON SVOJU NESREĆU..... NAUČIO DA DODIROM BAR DELIĆKOM NADOKNADI SVOJE UGAŠANE OČI.....POMALO, IZ DANA U DAN, NE TRAŽEĆI ( I PODNOSEĆI) BILO KAKVU POMOĆ, KRETAO SE SAM PO KUĆI.....NAMEŠTAO KREVETE.....POČEO I KUVATI, JER JOJ JE HTEO NA BILO KOJI NAČIN POMOĆI, PA MAKAR I TIME ŠTO ONA NEĆE MORATI ODMAH TRČATI ZA ŠPORET, KADA SE VRATI SA POSLA......SKUVATI KAFU, KADA BI SEDELI POPODNE.

TRUDILA SE DA MU NE POKAŽE KAKO PRIMEĆUJE NJEGOVE MODRICE OD UDARA O NAMEŠTAJ I ZIDOVE U SKUČENOM STANU. NITI OPEKOTINE PO RUKAMA, KADA BI SE DOTAKNUO VRELU RINGLU ILI KIPUĆI SUD. GUTALA JE SUZE, PRIČAJUĆI MU ANEGDOTE IZ FIRME, JEDINO NIKADA NIJE SPOMINJALA NI REČCE O BILO ČEMU, ŠTO SE MOGLO SAMO OČIMA SPOZNATI. ON JE PROLAZIO KROZ SVOJ PAKAO, A ONA KROZ NEKI DRUGI. ALI, OPET PAKAO. NA ISTI NAČIN SU SE PONAŠALA I DECA, MAJUĆI SE OKO OCA I PRIVIJAJUĆI UZ NJEGA, DOK SU TRAŽILA NEKO OBJAŠNJENJE IZ FAKULTETSKOG GRADIVA, TRUDEĆI SE IZ SVIH SNAGA DA MU POKAŽU KAKO IM JE POTREBAN. SVIMA NJIMA. I KAKO JE TO ISTI ČOVEK, KOJI JE I BIO, MOŽDA JOŠ DRAGOCENIJI I VREDNIJI.

TEK PO NJEGOVOM UZDAHU, KOJI MU SE OMAKAO IZ STEGNUTOG GRLA TIH BESKONAČNIH NOĆI, DOK SE PRETVARAO DA SPAVA, ZNALA JE KOLIKO MU JE TEŠKO. I KOLIKO NOSI PRETEŽAK TERET SAZNANJA KAKO IM JE SVIMA VIŠAK I NA TERETU. KOLIKO FIZIČKI, TOLIKO I MATERIJALNO, JER SE DUGO ČEKALO NA NJEGOVU INVALIDSKU PENZIJU, NJENA PLATA JE BILA JOŠ MANJA (BILA JE I TIM ZADOVOLJNA, NEKA SAMO RADI, A PARA ĆE.....BITI), DOK SU SE IZ TOG MIZERNOG PRIHODA MORALI JOŠ KUPOVATI I NJEGOVI LEKOVI.

BESOMUČNO JE RADILA, BRANEĆI SE OD SOPSTVENIH MISLI. ONA, KOJA JE MRZELA FUDBAL, SADA NIJE PROPUŠTALA NI JEDNU UTAKMICU, KOMENTARIŠUĆI SVAKI TRENUTAK IGRE, SVAKI PROPUST IGRAČA I BESNELA NA PRISTRASNOG SUDIJU. PRVO SE SKLANJAO, A ONDA JE SEO UZ NJU I USPEO NEKAKO DA SE UŽIVI U ATMOSFERU, BAR JOJ JE TAKO DELOVALO. I NEMO JOJ ZAHVALJIVAO NA TRUDU, DONOSEĆI JOJ KAFU POSLE UTAKMICE, ŠTO U ŠOLJAMA, TO I POMALO NA TACNI. ALI, BILA JE TO ONA NJIHOVA KAFA, ODBLESAK RANIJIH VREMENA. PRVI PUT, OD KADA SU ZAJEDNO, PONAVLJALA MU KAKO GA VOLI I KOLIKO MU JE POTREBAN, SVE ŠTO DOŽIVLJAVA NA POSLU NE BI PREŽIVELA DA JOJ NIJE NJEGA I NJEGOVE PODRŠKE.

 ALI, OTKADA ZNA ZA SEBE NIJE UPOZNALA TAKAV EGZISTENCIJALNI STRAH, ONAJ PARALIŠUĆI, NEODBRANJIVI.

JER, KADA SE VRAĆALA KUĆI, POSLE MUČNOG I SVE TEŽEG RADNOG VREMENA, JER SU ZAHTEVI BILI SVE NEBULOZNIJI, POSLA SVE VIŠE, UZ OBILJE POTCENJIVANJA I PONIŽAVANJA OD SVAKOG, KO JOJ JE BIO NADREĐEN, UVEK BI, KAKO SE PRIBLIŽAVA SVOJOJ ZGRADI, BILA OBUZETA ISTOM MIŠLJU – IMA LI GOMILE SVETA NA TROTOARU, ISPOD NJENOG ULAZA. JER, AKO SU SVI TU, TO ZNAČI DA JE NJEN MUŽ SKOČIO SA PETOG SPRATA, U OČAJNIČKOM NASTOJANJU DA OLAKŠA I NJIMA I SEBI MUKE. GLEDALA PO PRLJAVOM ASFALTU, TRAŽEĆI TRAGOVE KRVI OD NJEGOVOG SMRSKANOG TELA, AKO JE TO URADIO ODMAH, NAKON ŠTO JE OTIŠLA NA POSAO.

                                     ------------------------------------------------

IPAK JE NEKAKO PROCURELO PAR GODINA I DECA SU DIPLOMIRALA, PRVO SIN, A ONDA I ĆERKA. SVI SU IZDRŽALI, KAKO I ODAKLE IM SNAGA, TO SU JEDINO ONI ZNALI.

SIN JE OD PRIJATELJA DOBIO DEO PLACA NA PERIFERIJINOJ PERIFERIJI, S TIM DA MU PLATI KAD BUDE MOGAO I POČEO GRADNJU SKROMNE KUĆE. PA SU PRODALI STAN, PODIGLI NOVI DOM, CIGLU PO CIGLU, DASKU PO DASKU, RADEĆI SVAKO KOLIKO JE GOD MOGAO. MUŽ JE BIO GLAVNI ZA MEŠALICU, SASTAV BETONA I VOĐENJE RADOVA, UZ ISCRPNE OSNOVE SVOG MLADOG BUDUĆEG KUĆEDOMAĆINA ŠTA JE URAĐENO.

U JEDVA ZAVRŠENOJ KUĆI, NAKON JEDNE ORUK AKCIJE ZA ČIŠĆENJE ŠUTA I POSTAVLJANJE KAKVOG – TAKVOG ZELENILA I CVEĆA, PROSLAVLJENA JE SVADBA NJIHOVOG PRVENCA. SVAKO OD GOSTIJU DONEO BI PEČENJE I PIĆE, PA ONDA I NEŠTO OD STVARI ZA KUĆU.

A NEDUGO POTOM, NJIHOVA DIVNA SNAJKA, NEŽNA, ISKRENA,  ODANA I PAŽLJIVA, RODILA JE BLIZANCE. PA ONDA JOŠ JEDNU CURICU, ZA SVAKI SLUČAJ. I ŽIVOT JE ODJEDNOM DOBIO POTPUNO DRUGU DIMENZIJU.

USPELA JE DOŽIVETI PENZIJU, IMAJUĆI PRVI PUT U ŽIVOTU DOVOLJNO VREMENA ZA SEBE I PORODICU. A NJIHOVI UNUCI.......VEĆE RADOSTI NIJE BILO NI ZA NJU, NI ZA PRESREĆNOG DEDU, KADA BI KUĆOM ODJEKIVALO NJIHOVO CVRKUTANJE, KADA BI IM MOGLI STAVITI LICE UZ MIRISNU GLAVICU I SITNO TELO, IZ KOG IZBIJA TOPLOTA, NEŽNOST, NEVINOST I LJUBAV.

ČUDNI SMO MI LJUDI, UMOVALA BI PONEKAD, U RETKIM TRENUCIMA KADA SU JOJ SE MISLI OTELE KONTROLI. NE SHVATAMO ŠTA IMAMO, SVE DOK TO NE IZGUBIMO, KOLIKO GOD DA NAM JE TEŠKO PADALO ONO, KROZ ŠTA SMO RANIJE PROLAZILI. I OD TEŠKE NEVOLJE POSTOJI ONA JOŠ CRNJA I STRAŠNIJA. I SVE SE TO MOŽE PREVLADATI SAMO UZ SKORO NADREALNO VEROVANJE KAKO I SVAKOM TEŠKOM VREMENU IPAK MORA DOĆI NEKI KRAJ. AKO JE DOŠLO, MORA JEDNOM PROĆI.

_______________________________________________________


S LJUBAVLJU I NEŽNOŠĆU MOJOJ DRUGARICI, KOJA MI JE POMOGLA DA SHVATIM NEKE VAŽNE STVARI. I PRIHVATIM KAKO SE SA TIM MORA ŽIVETI.......I ZBOG KOJE SAM PREŽIVELA, KAKO – TAKO NORMALNA.
A KAKO SE ZOVE – PA, NIJE TO NI VAŽNO. ONA ĆE ZNATI, TO JE NAJVAŽNIJE.











26. април 2019.

TATA











PRED JUTRO, DANAS NA VELIKI PETAK, SANJALA SAM MOG OCA.

I, KAO U SVAKOM SNU, BILI SMO DRUGAČIJI – ON, MLAĐI, SMIRENIJI, KAO DA MI JE STARIJI BRAT, A NE OTAC. ALI, PUN LJUBAVI, NEŽNOSTI, SEDI SA MNOM, PRIČAMO KAO ŠTO TO NISMO NIKADA ČINILI ZA NJEGOVOG ŽIVOTA....I SADA MI DUŠA BRIDI OD TE STRUJE RAZUMEVANJA I BLISKOSTI IZMEĐU NAS, OSEĆAM NJEGOV LAKI DODIR NA RUCI, ZA NJEGA TOLIKO SNAŽAN NAČIN IZRAŽAVANJA EMOCIJA.

ZAPAHNUO ME JE DAŠAK ŽIVOTA, KOJI SMO MOGLI IMATI, SAMO DA JE.....DA NIJE.....DA NAM PRUŽENA ŠANSA. I NJEMU I MENI. PRAVA DEFINICIJA PORAZA, SUROVA I NEUMITNA.

MOJ TATICE, DA SI BAREM MOGAO POSTUPATI DRUGAČIJE.....DA SAM JA IMALA, BAR U TRAGOVIMA, SPOSOBNOST SAGLEDATI STVARI I IZ DRUGOG UGLA.....DA SAM BILA MALO MANJE SLIČNA TEBI, UPORNA I TVRDOGLAVA, SA VIŠE RAZUMEVANJA I MANJE TEŠKIH SEĆANJA....DA NISMO...I DA JESMO.

SVE BI BILO DRUGAČIJE.

KADA POGLEDAM SEBE U OGLEDALU, VIDIM TVOJ LIK....KADA SE NAMRŠTIM OD USREDSREĐENOSTI, SLEGNEM RAMENIMA, JER SE NEVOLJE MORAJU PRIHVATITI I NAUČITI ŽIVETI SA NJIMA, VIDIM TEBE.....KADA POKUŠAVAM REŠITI NEKI PROBLEM, SA NAJBLAŽIM MOGUĆIM POSLEDICAMA, MIREĆI SE SA NEIZBEŽNIM, SHVATAM DA RAZMIŠLJAM TVOJOM GLAVOM I TVOJIM ZDRAVIM RAZUMOM, KOJI SAM NASLEDILA OD TEBE. I MNOGO MI, MNOGO NEDOSTAJEŠ. ŠTO VREME PROLAZI, SVE VIŠE.

MOJ TATA, ZNAM DA SI NEGDE, OSETIM TVOJE PRISUSTVO. I ZNAM DA MI NE ZAMERAŠ MOJU SVOJEGLAVOST I NEDOSTATAK VOLJE DA TE POKUŠAM, BAR MALO, BAR U TRAGOVIMA RAZUMETI. PREVIŠE JE BILO BOLNIH USPOMENA, PREVIŠE SAM BILA MLADA I TI TO DOBRO ZNAŠ.


ODAVNO SAM TI SVE OPROSTILA. JOŠ, KAD BIH SAMO MOGLA OPROSTITI SEBI......

31. децембар 2018.

NOVOGODIŠNJA ZDRAVICA



DAKLE, DA JOŠ JEDARED PAMETUJEM U OVOJ IZANĐALOJ, SKORO POTROŠENOJ GODINI.....NEĆETE MI ZAMERITI, DRAGI PRIJATELJI, NAVIKLI STE!

VREME POČINJE DA CURI, SAT ZA SATOM, USKORO VEĆ MINUT ZA MINUTOM. UGLAVNOM PAČULADIJA I ONI, ŠTO NE ZNAJU ŠTA ĆE SA KINTOM, PLAŠEĆI SE DA IZLAZI IZ MODE,  SMATRAJU DA BEZ NJIHOVOG PRISUSTVA U NEKOM KAFIĆU/FENSI-RESTORANU/SPLAVU/KOPAONIKU SAT PRED PONOĆ NEĆE POČETI ODBROJAVANJE. OSTALI DEO POPULACIJE (ONIH PET MILIONA), NEMAJU NAMERU MRDATI IZ SOPSTVENIH DOMOVA – UZ MEZE, KAKVO-TAKVO, RAKIJICU, VINO, PIVO... ŠTA JE VEĆ KO USPEO OBEZBEDITI. I NAZDRAVIĆEMO, DOK BUDU GRUVALE PETARDE I VATROMETI I SA TV-EKRANA RAZVALJIVALI NAMEŠTENI KEZOVI ESTRADNIH ZVEZDA, ZVEZDICA I SVIH, KOJI SEBE TAKVIM SMATRAJU, SNIMANIH JOŠ PRE MESEC I KUSUR DANA....NAZRAVIĆEMO SEBI, JER SMO USPELI PREŽIVETI OVU GODINU KAKO-TAKO (SA OBAVEZNIM IZUZECIMA) NORMALNI. Msm......SVE DOK JEDNI DRUGIMA NE POČNEMO SKAKATI ZUBIMA ZA VRATOVE NA ODBESAK BILO KAKVE PROVOKACIJE, STVARI SU PODNOŠLJIVE, ZAR NE?!

PA, MOŽDA NIJE ZGOREG PRIPREMITI LISTU PRIORITETA.

U POSLEDNJIM SEKUNDAMA ODLAZEĆE GODINE, KOJOJ NE MOŽEMO DOČEKATI DA VIDIMO LEĐA, U MISLIMA ODRŽIMO ZDRAVICU PRVO – SEBI.

ZA DOBRO ZDRAVLJE......JER, AKO SE USUDIMO NAPRAVITI BILANS, MNOGO JE VIŠE ONIH, KOJI SU BILI OKOSNICA NAŠIH ŽIVOTA, NAŠA RADOST I NAJVEĆA SREĆA, SA DRUGE STRANE PLOČE. JER SVE VIŠE MLADIH ČEKA NA LISTAMA ZA ZRAČENJE, SVE VIŠE DECE, KOJE ŽIVOT ČESTITO NI DOTAKAO NIJE, ČEKA POMOĆ OD SMS PORUKA. PA, DOKLE GOD ONI, KOJIMA POMOĆ NAJVIŠE TREBA,  BUDU ČEKALI SPAS OD PORUKA OD 100 ILI NEŠTO VIŠE DINARA, A ......ONI KOJI SE PITAJU, BUDU PLAĆANI IZ BUDŽETA, BIĆE OVAKO. KO ZNA, MOŽDA SE NEŠTO I PROMENI U 2019-oj....MOŽDA.

DA NAS SLUŽE NOGE I GLAVA......JER, ODAVNO JE PRESTALO BITI PREVASHODNO KAKO IZGLEDAJU – VAŽNO JE DA NAS SLUŠAJU, DA MOŽEMO PROŠETATI DO RADNJE, KOLIKO NAM GOD GVOZDENJAKA ZVECKALO U DŽEPU I ONOG MESTA GDE I CAR IDE PEŠKE BEZ TUĐE POMOĆI.....I DA MOŽEMO OSEĆATI RADOST, LJUBAV I SMIRENOST, BEZ POMOĆI HEMIJE, ONAKO, OD SVOJE VOLJE.

DA KORIGUJEMO VID......ONDA NAM PARČE HLEBA U TUĐOJ RUCI NEĆE VIŠE BITI UVEK VEĆE, NEGO ONO NAŠE.

DA NAM SE IZGUBI ONAJ GRČ OKO USANA, PA SE SETIMO KAKO IZGLEDA OSMEHNUTI SE.....UKUĆANIMA, KOMŠIJAMA, PREMORENIM TRGOVCIMA U RADNJAMA, SAPATNICIMA U GRADSKOM PREVOZU, ONIMA, KOJI NAS NEŠTO PITAJU.

DA ZAPEVAMO BEZ  NEPOSREDNOG POVODA I BEZ ALKOHOLNE STIMULACIJE, ONDA KADA ČUJEMO NEKU LEPU, VEĆ ZABORAVLJENU PESMU, MAKAR JEDNU STROFU......DA LI SMO ZABORAVILI ZVUK SOPSTVENIH GLASOVA U PESMAMA, KOJE VEĆ NIKO NE PEVA?

DA SE PRESABEREMO UČINIMO LI BAR POKATKAD SREĆNE LJUDE OKO NAS......BRAČNE SAPATNIKE, DECU, UNUKE, KOMŠIJE, PRIJATELJE. JER, KOLIKO GOD NAS NERVIRALI, MORAMO BITI SVESNI DA IH TEK MI, OVAKO VEČITO NAMRGOĐENI I GORKI, IRITIRAMO DO KRVI. NIJE BAŠ TAKO VELIK NAPOR REĆI NEŠTO LEPO, REČI IMAMO SVE MANJE, NISMO NI SVESNI KOLIKO NAM JE NA DUGOVNOJ STVARI ONOGA ŠTO NISMO IZUSTILI ZA VREMENA.

UČINIMO TO DOK JOŠ MOŽEMO. NEĆEMO POŽALITI ZBOG TOGA I TAJ ĆE NAM NAPOR ODUZETI DALEKO MANJE TRUDA, NEGO JALOVO I NEIZLEČIVO KAJANJE ZBOG SVEGA ŠTO SMO PREĆUTALI. KOD LJUBAVI, KAKVE GOD VRSTE, NEMA POPRAVNOG – ONO ŠTO JE UČINJENO I REČENO, TO JE TO. NEMA NAZAD.

DA NAUČIMO UŽIVATI U MALIM STVARIMA......JUTARNJOJ KAFI, TOPLOM HLEBU, VEČERNJOJ ČAŠI VINA.....DA NAUČIMO SLUŠATI TIŠINU.

POGLEDAJMO SEBE U OGLEDALU......POTRAŽIMO ONU ISKRICU NEKADAŠNJIH NAS, OBASJAJMO NJOME SVET OKO NAS - MOŽDA BLISTA MNOGO VIŠE, NEGO ŠTO NAM SE SADA ČINI.

SMOGNIMO SNAGE DA SE POMIRIMO SAMI SA SOBOM.....PRIHVATAJUĆI SEBE, MOĆI ĆEMO PRIHVATITI I DRUGE. I PROMENIMO ONO ŠTO MOŽEMO, ŠTO NE ZAVISI OD DRUGIH – NAJLAKŠE ĆEMO TO IZVESTI, AKO KRENEMO  OD SEBE SAMIH.

SREĆNA NAM BILA DOLAZEĆA GODINA DRAGI MOJI PRIJATELJI. SVIMA.

I.....ŽIVELI! OVO JE ZDRAVICA ZA SVE NAS!






19. новембар 2018.

VOLIM SVE ŠTO VOLE MLADI











OLINJALI GLUPANE, DŽABE UVLAČIŠ ŠPRICERSKI STOMAK, PREBACUJEŠ KOSU OD JEDNOG DO DRUGOG UVA, OZBILJNO RAZMIŠLJAŠ O PRESAĐIVANJU KOSE I FARBANJU, ODJEDNOM SI U DŽINSU, DOSAĐUJEŠ LIČNOM NUTRICIONISTI, KOJI TE DERE KO SANSKU KOZU, ALI VOLIŠ KAD TI JE NEKO STALNO NA RASPOLAGANJU, DA BI SKINUO KILAŽU, ONU ŠTO SI NABACIO SVAKODNEVNIM BITKAMA U JAGNJEĆOJ BRIGADI – ODORATIO SI, BURAZERU, VIDE SE GODINE, MAKAR SE TI POSTAVIO NA TREPAVICE…..DOK SI GANJAO LOVU, NE LIBEĆI SE NI NAJGORIH MUVAČINA, DRUKOVAO DOJUČERAŠNJE NAJBOLJE PRIJATELJE, SVE ZARAD BOLJEG (ISPLATIVIJEG) RADNOG MESTA ILI BITKE ZA NOVOM BERIĆETNOM JAVNOM NABAVKOM (TREĆINA TE KOŠTA ROBA, TREĆINA REKET, A ONO ŠTO PREOSTANE…..IHAHAHAJ), OPALA KOSA, NAKUPILE SE NASLAGE OKO ONOG, ŠTO SI NEKADA ZVAO STRUK, PA, DOK SVE SKUPLJENE GREHE, ŠTO OD “LESKOVAČKOG VOZA” ILI FRIŠKO PEČENE JAGNJIĆA/PRASIĆA (“ALI, NEMOJ DA BUDE LADNO, NE PITAM ŠTA KOŠTA”) SA ISPIJENIM OLIMPIJSKIM BAZENIMA KAJSIJEVAČE, DUNJE, VILJAMOVKE, U KOMBINACIJI SA ŠPRICERIMA, ŠTO SI IH TRPAO U SEBE, KAO DA SUTRAŠNJI DAN NE POSTOJI – NE VREDI TI, SA KILOMETRA TI VRIŠTE RANIJI GRESI, BORA NA BORU, A PODVALJAK SE ODVESIO….DŽABE TI SVE TO.

PA SI SE, JE LI, SETIO DA TI ŽIVOT CURI KROZ PRSTE, A TI SAMO JURCAO ZA KINTOM, NE SEĆAŠ SE KAD SI IMAO ČESTIT GODIŠNJI ODMOR, OPUŠTENO POPODNE, KAD SI POSLEDNJI PUT NEGDE IZVEO ROĐENU ŽIVOTNU SAPATNICU, KOJU VIŠE I NE PRIMEĆUJEŠ…..PROJURILE GODINE, SEKSUALNA REVOLUCIJA TE MIMOIŠLA, DOK SI TI BIO NEZAOBILAZNI DEO SVAKE MUVAČINE, DO KOJE SI MOGAO PRISTIĆI, GANJAO NEKRETNINE, AUTOMOBILE I GROBNA MESTA NA ELITNIM GROBLJIMA – I ZAKLJUČIO KAKO ĆEŠ SVE TO REŠITI JEDNIM POTEZOM – OTARASITI SE ZAKONITE NESREĆNICE, OKRUŽITI SE MLADOŠĆU, KAO DA JE TO GRIP – ZARAZNO, UŽAS JEDAN…..

KONJU GLUPAVI, ZAR NE KONTAŠ KAKO ČETRDESET GODINA RAZLIKE OSTAJE UVEK KAO KONSTANTA? NE DELI SE NA DVA DELA, PA TEBI DVE BANKE MANJE, A KLINKI, SKORO UPOLA MLAĐOJ OD TVOJE DECE, KOJU SI POKUPIO U NEKOM IZVIKANOM KAFIĆU ZA DVA KOKTELA, DVE BANKE GORE…..JOK! NE BIVA! NEĆE DA MOŽE!

                             *********************

I, ŠTA KAŽEŠ?! OMATORILA TI ŽENA, UGOJILA SE, IZBORANA, BEZVOLJNA, NE MOŽE PRATITI TVOJU NADOŠLU ENERGIJU I NOVI MOTO – VOLIM SVE ŠTO VOLE MLADI…..STRAŠNO, MAJKE MI, RAZUMEM TE POTPUNO, PA I AUTO MENJAŠ, KAD POČNU DA GA GAZE GODINE, KUPUJEŠ STANOVE U NOVIM ZGRADAMA, SA PREGRADNIM ZIDOVIMA OD 6,5 cm, ALI SA MERMERNIM ULAZOM I MERMERNIM HODNICIMA, NA KOJIMA SI SE (BOLJE LEPO PRIZNAJ, NEMOJ DA TE JA STAVLJAM NA MUKE) BAR PET-ŠEST PUTA STRMOPIZDIO, JEDVA TE POKUPILI, KAD SI USTAJAO…..ALI TO JE NOVO, ZAR NE, NEMA STARIH CEVI, STARIH INSTALACIJA, NIJE OVO TRUSTNO PODRUČJE, PA DA SE PRESKUPO PLAĆENA ELITNA ZGRADA, NA KOJOJ JE FASADA ISPUCALA VEĆ POSLE TRI GODINE, SMRVI U PRAH, LJULJNE LI ZEMLJOTRES IZNAD 7 STEPENI RIHTERA……U PRAVU SI 500%, KAD VEĆ IMAŠ SVE NOVO, ONDA I ŽENU VALJA ZAMENITI ZA MNOGO MLAĐI MODEL! NE IDE OVA OLINJALA UZ TVOJ NOVI IMIDŽ, SVI TE PITAJU DA LI TI JE TO MAJKA, ZAR NE, A TEBI SVE NEPRIJATNO, PA IZBEGAVAŠ ODGOVOR!

REŠI SE TI NJE BURAZERU, DA TI NE SMETA, POD OBLIGATNO I U ŠTO KRAĆEM ROKU, DA TI NE POBEGNE KOJI DAN NOVOG ŽIVOTA! KOGA BRIGA ŠTO SE ZAPUSTILA, JER JE CEO RADNI VEK PROVELA JURCAJUĆI SA POSLA U RADNJU, PA ONDA KUĆI, DA KUVA I POSPREMA HAOS OD NENAMEŠTENIH KREVETA, RAZBACANE ODEĆE, ONE ŠTO NIKAD NE ZNAŠ JE LI PRLJAVA ILI SE JOŠ NOSI, DECE, KOJA UMORNE OČI OTVARAJU U DVA POPODNE, DOK ONA DOVRŠAVA ZAPOČETI RUČAK OD SINOĆ, USPUT KONTROLIŠE VEŠ-MAŠINU, ČEKAJUĆI TEBE DO KASNE VEČERI SA ZAKUVANOM SUPOM, ONOM ŠTO JE SVE GUŠĆA OD RASKUVANIH REZANACA, OHLADNELIM MESOM I PIREOM, JER “MORAM VALJDA NEŠTO KAŠIKOM DA POJEDEM, DOSTA MI JE VEĆ I KAFANA, MOŽEŠ LI TI GOSPOĐO NEŠTO I DA URADIŠ U OVOJ KUĆI”, A TEBE NEMA LI NEMA, UVEK TE ZADRŽAO OVAJ ILI ONAJ, NISI SE MOGAO OSLOBODITI NI POD RAZNO …… PA, DOK JE ONA IZ SVOJE PLATE KUPOVALA HRANU U RADNJI NA ĆOŠKU, POSTELJINU, MESO I PRERAĐEVINE PREKO SINDIKATA, USPUT SE BOREĆI SA RAČUNIMA, TI SI SVU ZARADU, ŠTO LEGALNU, ŠTO ONU IZMUVANU, ULAGAO U KONKRETNE STVARI.

DAKLE, TVOJE SE VIDELO, A NJENO OTIŠLO KROZ WC ŠOLJU, ZAR NE? AKO JE TAKO, VERUJEM TI, KADA TVRDIŠ KAKO SI TI BAŠ SVE STVORIO. GOVNA SE NE VIDE, ONA SAMO VONJAJU, A KAKO SE GODINE SLAŽU, SVE JAČE I JAČE.

I JOŠ SI JOJ BROJAO KOLIKO POTROŠI I ZAŠTO JE KUPILA NOVE ČARAPE, KADA I STARIM NIŠTA NE FALI, TU PETLJU, KOJA JE OTIŠLA MOŽE I SAMA UŠITI, MNOGO SE GOSPOĐA RASKOMOTILA I POGOSPODILA….I ŠTA ĆE JOJ DA ODLAZI KOD FRIZERA, A JOŠ, NE DAJ BOŽE, DA KUPUJE I NEKE KREMNIE, KADA “TO SAMO KURVE RADE, MACKAJU SE I TRACKAJU”?!

JESTE, RASKOKALA SE, IMA SIGURNO 20 DO 30 KILA VIŠKA….SAMO, SKROZ-NASKROZ SI ZABORAVIO DA JE NAJVEĆI DEO TOG VIŠKA OD ONIH JELA, PREOSTALIH IZA TEBE (JER TREBA DA GLEDA U PASULJ KAD ĆEŠ SE POJAVITI NA RUČKU) I IZA RAZMAŽENIH KLINACA, “DA SE NA BACI”. A ONA PREOSTALA RAZLIKA JE KADA TE ČEKA DO NEKA DOBA NOĆI, DOK TI NE UGOVORIŠ SVE POSLOVE U KAFANI, PA ONDA TO JOŠ NAFILUJEŠ I ZALIJEŠ) I POJEDE CELU VELIKU “MILKU”, NEKAKO JOJ DOĐE LAKŠE I PODNOŠLJIVIJE, KADA SE SRUČI U FOTELJU, OTEČENIH NOGU, ISKRZANIH NOKTIJU OD SECKANJA I RIBANJA, PA JOŠ JEDINO IMA SNAGE ZA MEKSIČKU/BRAZILSKU/VENECUELANSKU ILI TURSKU SERIJU, MANJE ĆE JE BOLETI LEĐA I NOGE SA PROŠIRENIM VENAMA, A I RUKE, ONE ŠTO VEČITO NEŠTO TEGLE ILI RADE PO KUĆI, NEĆE SEVATI BAŠ TOLIKO ILI ĆE SE TRUDITI DA TO ZANEMARI….E, DA ZNAŠ, ONDA SE OTVARA FRIŽIDER ILI PRONALAZE ZABUNKERISANI SLATKIŠI.

ŠTA REČE, MOGLA JE IĆI U TERETANU? PA, KADA TO, KRELE NEOPEVANI, KADA DO KASNE VEČERI ORCA PO KUĆI, KOJU NIKAD DA PRISTIGNE DO KRAJA SPREMITI, JER JE DOŠLA DO KRAJA VELIKOG SPREMANJA, A TEPISI U PREDSOBLJU VEĆ PUNI FLEKA OD VAŠIH CIPELA, VEČITO PRLJAVIH OD BARUŠTINA, U KOJE UGAZITE NE GLEDAJUĆI, JER – IMA KO DA RIBA, ZAR NE?! HAJDE TI KUVAJ, SPREMAJ, PERI, PEGLAJ, IDI SVAKI DAN NA POSAO, JURCAJ U NABAVKU, PA SVAKO VEČE – NA VEŽBANJE, SA ONIM KLINKAMA, UTEGNUTIH U TRIKOE SA TANGAMA, TIH ŠTO TI NABIJU KOMPLEKSE SVOJOM ZATEGNUTOŠĆU DOK SI REKO – PIKSLA! ČOVEČE, JEDVA STIGNE DO KREVETA, DOK RAČUNA KOLIKO JE JOŠ VREMENA PREOSTALO DO NOVOG USTAJANJA I OPET JOVO NANOVO, SVE ISTO, SVAKI BOGOVETNI DAN.

IZBORALA SE, NAFALTALA….NE SPORIM, STVARNO JE TAKO. SAMO, KADA SI JOJ BROJAO SVAKU PARU, KOJU POTROŠI NA SEBE I TO NABIJAO NA NOS, NE PROPUŠTAJUĆI NI JEDNU JEDINU POGODNU PRILIKU, ONDA SE NE MOŽE KUPOVATI KOZMETIKA ZA NEGU KOŽE. JOK, NEMA ŠANSE! DNEVNA KREMA, NOĆNA, ANTI-AGE SERUM, TONIK, MLEKO ZA SKIDANJE ŠMINKE – SVE TO KOŠTA, BRAĆALA, KOŠTA PODOSTA. A ZAHTEVA I DVA SATA DNEVNO SAMO ZA SEBE, OSAM SATI SPAVANJA DA NE SPOMINJEM.

KAD SI JOJ, ONAKO DOBRO ZAGLEDAO U OČI? MOŽDA BI PRIMETIO TAMNE PODOČNJAKE OD UMORA, BLEDILO OD NESPAVANJA I TRKE SA VREMENOM. MOŽDA BI ONDA SKONTAO KAKO JOJ LICE NIJE OBLIVENO OD SECKANJA I DINSTANJA LUKA, VEĆ OD BESMISLA, KOME NE VIDI KRAJ, OSIM AKO SE NE ZADRMA LEVOM NOGOM I JOŠ BUDE SREĆNA, AKO ODMAH OTPLOVI U VEČNA LOVIŠTA.

ŠTA MISLIŠ, TI BOLJE IZGLEDAŠ? LEBA TI, POGLEDAJ SE MALO BOLJE U OGLEDALO, DOK SE BRIJEŠ (“BRIJEM SE PREKO ČETRDESET GODINA, MISLIŠ LI TI DA JE TO LAKO?”), PA ĆEŠ VIDETI SVE ONO ŠTO NJOJ NABIJAŠ NA NOS.

NE SLUŠA TE, KAŽEŠ, NE RAZUMETE SE, NEMATE VIŠE ZAJEDNIČKIH TEMA? UH, UH, UH….JADAN TI, BAŠ MI TE DOĐE ŽAO!

ZAŠTO BI TE I SLUŠALA, KADA JOJ ČETRDESET GODINA PRIČAŠ ISTE VICEVE, ISTE PRIČE, SAMO, KAKO VREME PROLAZI, TI SI SVE VEĆI JUNAK, A OSTATAK VASKOLIKOG ČOVEČANSTVA SVE GLUPAVIJI! PRETVARAŠ SE U PATOLOŠKOG LAŽOVA, VEĆ NE MOŽEŠ, NI POD PRETNJOM STRELJAČKOG VODA, SETITI SE KADA SI POSLEDNJI PUT REKAO ISTINU! A I OBRAZOVANJE  TI JAČE, POSLEDNJU SI KNJIGU PROČITAO U DRUGOM SREDNJE, BIĆE DA BEŠE “LJUBAVNIK LEDI ČETERLI”, MEKI PORNIĆ TVOGA DOBA, UZ “ČIK” I “START”, KOJE SI KRIŠOM MAŽNJAVAO OD ĆALETA I SEDEO U KUPATILU, BAVEĆI SE RUČNIM RADOVIMA.

KAD SI POSLEDNJI PUT POGLEDAO NEKI FILM, NEKU NORMALNU EMISIJU npr. NA NACIONALNOJ GEOGRAFIJI ILI DISKAVERIJU, HISTORY DA I NE POMINJEM? AKO SE SLUČAJNO ZATEKNEŠ U KUĆI, NE PROPUŠTAŠ DNEVNIK 2, I TZV. OKRUGLE STOLOVE, PA ONDA PLJUJEŠ PO GOSTIMA, JER BI TI TO MNOGO BOLJE I PAMETNIJE REKAO. I – TO JE SVE.

********************

DAKLE, VIDIM ZAREŠIO SI…...RAZVODIŠ SE, KLINCI VELIKI, PODMIRIO SI IH, SA ONOM BUDALETINOM, KOJU SI DOVEO DO DIJABETESA, ČIRA NA ŽELUCU, OPERISANE ŽUČNE KESICE I TREĆE OPERACIJE PROŠIRENIH VENA…….SA NJOM ĆEŠ LAKO, DAĆEŠ JOJ ONAJ STANČIĆ, ŠTO SU TI URNISALI PODSTANARI, VEĆ GA DŽABE I IZDAJEŠ, SAMO OD NJEGA IMAŠ ŠTETE, A IMA SVOJU PENZIJU, PA NEKA ŽIVI SAMA, “DOSTA SE BAŠKARILA NA TVOJOJ GRBAČI, NEKA VIDI GOSPOĐA KAKO SE ŽIVI OD SVOG (?!?!?!) DINARA”!

NARAVNO, ŽENIŠ SE ODMAH SVOJOM NOVOM VELIKOM LJUBAVLJU, KOJA TE VRATILA U MLADOST I SA KOJOM TI JE SVAKI TRENUTAK DOŽIVLJAJ, ZAR NE?

ONAKO, ČISTO USPUT, DA TE PRIUPITAM – BEŠE LI TO ONA, SA SISAMA DO NOSA I USTIMA DO UŠIJU, OD SILNIH SILIKONA, ONA ŠTO SE SAPLIĆE I TETURA U ŠTIKLAMA OD 14 SANTIMA, NAROČITO POSLE ČETVRTOG KOKTELA? PA, KAKO DA JE NE ZNAM, CEO GRAD ZNA ZA TU VAŠU VRTOGLAVO BRZU LJUBAVNU PRIČU – SVE POČELO SA PIĆEM, KOJE SI JOJ POSLAO ZA STO, PA PREKO KUPOVINA U RIMU I LETOVANJA U DOMINIKANI?! ONA, ŠTO SE POČELA KRESATI SA DVANAEST, A SILIKONE UGRADILA SA OSAMNAEST GODINA, ŠKOLU JEDVA IZGURALA, A KAO NEŠTO STUDIRA? AHA, ZAVRŠILA JE, KAŽEŠ? VERUJEM, DOBRO SI SE TI ISPRSIO ZA TU NJENU DIPLOMU, GADOVI TI PROFESORI, NEĆE NI ŠESTICU DA UPIŠU U INDEKS BEZ PET HILJADARKI…..EVRIĆA. DOBRO, ŠTA SE ODMAH BRECAŠ, VERUJEM JA DA JE PAMETNA, ČIM JE TEBE UBEDILA DA SI NAJVEĆA I POSLEDNJA LJUBAV NJENOG ŽIVOTA….DO PRVE BOLJE PRILIKE.

MISLIM, ODLUČIO SI, PA NI U LUDILU NEMAM NAMERU DA TE ODGOVARAM OD NAUMA!

ZAŠTO?

ZATO, KONJU JEDAN NEDOJEBANI, ŠTO NEMAŠ POJMA U KOJA GOVNA UPADAŠ! SVE TI IDE KO PO LOJU, PA ZAŠTO NE BI MALO I ZAKOMPLIKOVAO, ZAR NE?!

VIDIM, VEĆ SI JOJ NA JASTUKU, POSLE ONIH STVARI (UH, MUKA ME I DA ZAMISLIM KAKO IZGLEDA TVOJA SMEŽURANA KOŽA OD SILNIH DIJETA, SAUNA I SOLARIJUMA PORED NJENIH SVILENIH, IZDEPILIRANIH BEDARA), ISTRKELJISAO ŠTOŠTA – O TVOJIM MUTNJIKAVIM POSLOVIMA, RAČUNIMA NA HOLANDSKIM ANTILIMA, KOME SI, KADA I KOLIKO LJULJNUO, “DA SE STVARI UBRZAJU”….MA, NA ČELU TI PIŠE KAKO SE NISI MOGAO UZDRŽATI OD HVALISANJA, JOŠ SI SAV SREĆAN KAKO SE NAŠAO NEKO DA TE SLUŠA! KRETENU NAD KRETENIMA, SPAVAŠ VEĆ MESECIMA SA NEPRIJATELJEM, SUTRA ĆE TI VRAT LOMITI, A TI NI NE POMIŠLJAŠ KAKO JE  TO IZVESNO I MOGUĆE!

ŠTA ĆE BITI KADA TI PRVI PUT PRORADE ŠULJEVI? KADA TI TA VODA U KOLENU DEFINITIVNO RAZJEBE HRSKAVICU, PA BUDEŠ MORAO NA OPERACIJU? ILI TI DEFINITIVNO RIKNE KUK ILI OBA, PA DOĐEŠ NA ŠTAKE? KAD TI SE RAZRADI ŠEĆER, ONAJ ŠTO TE VEĆ NASITNO JEBUCKA ILI PARKINSON, OD TIH DESETAK OLIMPIJSKIH BAZENA CUGE, KOJU SI PIO, KAO DA IZLAZI IZ MODE?

NE GLEDAJ ME, KAO DA TI PRIČAM KOLIKO JE UDALJENA PLANETA ZEMLJA OD SIRIJUSA! KOLIKI MLAĐI OD TEBE SU ODAVNO POZAMENJIVALI POTROŠNE DELOVE, ZAŠTO MISLIŠ DA SI TI IZUZETAK?

HOĆE LI TE DOTIČNA LJUBAV TVOJA ONDA NEGOVATI, PRINOSITI I ODNOSITI, KAO ŠTO JE RADILA TVOJA ZAKONITA NESREĆNICA? NEMA ŠANSE, ODMAH DA TI KAŽEM! JER, NEĆE STIĆI OD POSETA KOZMETIČKIM SALONIMA, SA SVE ELEKTROLIZOM I LIPOLIZOM, SA SVE PRATEĆIM TRETMANIMA, OD TERETANE, SAUNE I BAZENA. I NJORENJA PO KAFIĆIMA SA SVOJIM, MANJE SREĆNIJIM DRUGARICAMA, ONIM ŠTO JOJ NE MOGU OPROSTITI JER JE ULOVILA SOMA-KAPITALCA….MORA SE POKAZATI NOVO PERJE, ONAJ SILNI NAKIT IZ DUBAIA, POSLEDNJI MODEL BMW-DŽIPA, ŠTA SVE TO VREDI, AKO NE VIDE ONE, KOJE ĆE POCRKATI OD MUKE.

USKORO ĆEŠ DOBITI UNUKE. NEĆEŠ IMATI PRILIKE DA IH VIDIŠ KAKO RASTU, DA SE IGRAŠ SA NJIMA, DA TI SE RADUJU, VOLE TE, SMEŠE TI SE ONIM ČAROBNIM, BEZUBIM OSMEHOM. TVOJA NOVA DRAGA NEĆE PRISTATI NA STATUS BABE, NITI ĆE TI SE ROĐENA DECA RASPLAKATI OD SREĆE ŠTO IM JE MAĆEHA SKORO DVE BANKE MLAĐA OD NJIH.

ALI, TI ĆEŠ TO VREME PAMETNO ISKORISTITI – OD KAFANE DO KAFANE, SPLAVA DO SPLAVA, SVE DOK NE SKONTAŠ DA SI OGLUVEO, KOLIKO OD GODINA, TOLIKO I TE ZAGLUŠUJUĆE BUKE, OD KOJE NEMA RAZGOVORA, SAMO ĐUSKANJA. I ZAMIŠLJAM TE – TI BLAŽENO GLEDAŠ TVOJU DRAGU, OBUČENU KAO PRED NASTUP OKO ŠIPKE, DOK POKUŠAVAŠ DRŽATI OČI OTVORENE, JER NE MOŽEŠ IZDRŽATI BANČENJE IZ NOĆI U NOĆ. ONA ĆE DA SPAVA, A TI BURAZERU – PA, TI IDEŠ U NOVE RADNE POBEDE, JER VALJA ZARADITI, BOLJE REČENO, TREBA NALAPATI ZA TE VELIKE APETITE.

I SLOBODNO ZABORAVI NA TOPLO JELO U ROĐENOJ (NOVOJ) KUĆI – DOBIĆEŠ GA SAMO U KAFANI, NARAVNO, AKO SI DOBAR SA KONOBAROM. I DOK MOŽEŠ DA PLAĆAŠ. BOLJE SE NAVIKNI, OD SADA IMA SVE DA TE ŽESTOKO KOŠTA.

DŽABE JE BILO SAMO KOD TVOJE ZAKONITE BABE, KOJU SI, JE LI, PRERASTAO U SVAKOM SMISLU. I  PAŽNJA I LJUBAV.

LOVAČKE PRIČE O TVOJIM NEVEROVATNIM DOSTIGNUĆIMA OTPIŠI KAO DAVNO PROŠLO VREME. AKO NE GLEDAŠ RIJALITIJE, AKO NISI OBAVEŠTEN KOJA JE OD NOVIH STARLETA NAPRAVILA KARIJERU, BRZO ĆEŠ STIĆI DO GLUVE TIŠINE. OSIM, NARAVNO, NOVOG ZAHTEVA ZA NEOPHODNO OVO ILI ONO.

*********************

DAKLE, IMAŠ JEDINSTVENU PRILIKU DA SJEBEŠ ROĐENI ŽIVOT U JEDNOM POTEZU. KOLIKO VIDIM, NEĆEŠ JE PROPUSTITI. PA….NEKA. VEROVATNO TO TAKO I TREBA, BOLJE NISI NI
ZASLUŽIO.

HAJD……UZRAVLJE TI BILO!

FOTOGRAFIJE DODATE SA PRETRAŽIVAČA GOOGLE







15. октобар 2018.

GOLGOTA SVETLANE Z.







Kada je Svetlana, rođena i odrasla u maloj varošici negde u centralnoj Srbiji, odlučila da sebi stvori bolji život u velikom gradu, krajem 70-ih godina, bila je nadomak svog dvadesetog rođendana. Tada, sa završenom ekonomskom školom, nije bio zaposlen samo onaj ko nije hteo da radi, dakle, problema za dobar posao u perspektivnoj firmi nije bilo. Uvek među najboljim đacima, skromna, izuzetno patrijarhalno vaspitana, nije videla svoju sreću u maloj sredini, u svojoj porodici sa izrazito strogim i neumoljivo tvrdoglavim  ocem, kao i bratom, koji je u potpunosti delio očeve stavove. Majka joj je umrla pre nekoliko godina i život, gde se brinula o celoj kući, ocu i bratu, naravno bez bilo kakvog opravdanja da joj preteške obaveze budu prepreka odličnom uspehu, odmah se zaposlila u kombinatu – najvećoj varoškoj firmi, koja, osim zvučnog imena i čestih poseta partijskih zvaničnika koji su veličali  giganta samoupravnog socijalizma, shvatila je da je sebi natovarila novi jaram na vrat. Svu platu je morala davati u kuću, u kojoj je i dalje bila kuvarica i čistačica i pralja, iskukavši povremeno nešto novca za čarape ili u najboljem slučaju cipele, jer je došlo vreme da počne vraćati sve što je u nju uloženo.

Čak i da je imala dotad vremena, kao što nije, nikada nije imala momka, sa kojim bi smela prošetati po korzou ili otići u bioskop. Očeva je bila poslednja – devojka sme prvi put viđena sa onim, za koga će se udati i – gotovo, pogovora i prigovora nema. Tako formirana i ukalupljivana godinama, nije ni pomišljala da prekrši očevu volju, jer je i za sitne propuste bila kažnjavana batinama.

Ipak.....plata mala, perspektiva joj je da udajom samo nastavi tamo gde je stala u roditeljskoj kući, jer je takav način vaspitanja smatran potpuno normalnim i poželjnim. Htela je da studira, znajući da treba i može više, ali očevu dozvolu nije imala. Koštala je ona njih dovoljno, govorio je otac, pa ako hoće na fakultet, neka to sama zaradi. Svi, uostalom, vanredno studiraju, ne pada njemu na pamet da više plaća njene knjige, pribor i izdržava lezilebovićku, negde u nekom velikom gradu, „jer tamo ona i jurca, da bi mogla raditi šta hoće, umesto da se kao pristojna devojka lepo uda, izrodi decu, a usput naravno i radi.

Teška srca odlučila je otići iz kuće. Posao će naći, podstanarski stan će moći platiti, ostaće sigurno i za vanredne studije. Izbegavajući Beograd, kao preveliki, odlučila se doći u Novi Sad, gde je odmah dobila zaposlenje u perspektivnoj firmi, jednoj od najvećih izvoznika u zemlji. Dobila je i veću platu, lako našla malu sobu kod udovice vojnog penzionera, upisala Višu ekonomsku školu, jer fakulteta još tada nije u gradu bilo. Navikla na skromnost i štedljivost, sve je imala osim elementarnog životnog iskustva.

Već za nekoliko meseci Svetlana se – zaljubila. I to ne u bilo koga – momak, koji joj je osvojio srce, stariji desetak godina od nje, bio je jedan od najpoznatijih novosadskih sportista, majstor borilačkih veština, samo što se zbog povrede morao povući iz aktivnog bavljenja sportom. Međutim, odmah mu je nađen posao sa dobrom platom, uz obećanje da će za najkasnije godinu dana dobiti i stan. Visok, stasit, izrazito lep i šarmantan, omiljen u svakom društvu gde bi se pojavio, bio bi rado gledan i dočekan kao ženik i mnogo bolje kotiranoj devojci, a kamoli ne Svetlani došljakinji, sa teško prihvatljivim naglaskom druge sredine,  kojoj je to bila prva ljubav i prvi čovek, koji joj je dodirnuo ruku, a tek posle nekoliko sastanaka dobio dozvolu za poljubac u obraz.

Delovao joj je jako poznat, ali se pitala kada je to mogla biti sa njim, kada u svom gradiću nije izlazila, od škole je uvek išla pravo kući I obratno. Prvo joj je pričao bajke o sudbinskoj predodređenosti (umeo je  tako lepo da priča, blagoglagoljiv da ga poželiš takvog), da bi joj jednom, sasvim slučajno, priznao da je kao trener i vođa svog kluba borilačkih veština bio u njenom gradu I odmah je zapazio u publici na tribinama, gde su ih sve priveli sa časa, kako bi bilo više publike.

Pa....lepo je bilo njihovo zabavljanje, ako se zanemari činjenica da je Slavko bio lak da se naljuti, ljubomoran preko svake mere, a najlakši na šamaru. Nisu sastavili ni mesec dana, kada se umalo nije onesvestila od iznenadnog udarca, po sred lica, jer je „gledala neku tamo barabu pored izloga“. Njen plač i suzna preklinjanja da joj je zapala za oko lepa haljina, koju je tako silno želela kupiti, nisu ni najmanje umilostivili razjarenog Slavka, niti njegova urlanja na prepunoj ulici „kako njega nikada neće moći brukati jedna kurva“. Teška kazna i teške reči za devojku, koja ne bi ni pomislila da pored takvog momka gleda nekog drugog. Ali, trebalo je nekoliko dana da ga odobrovolji i malo smiri, iako mu ni najmanje nije smetalo što njegova Svetlana, onako tanana i guste kose do pojasa, tela kao izvajanog i lica poput Madone, itekako privlači tuđe poglede – što muškaraca, jednako toliko i žena. Imalo se šta i videti.

Jedva da su sastavili šest meseci zajedno, kada je Slavko počeo insistirati na venčanju. Možda mu se toliko žurilo jer mu je Svetlana saopštila da nema ni govora o bilo kakvim intimnostima, to pripada samo njenom budućem mužu i nikom više. Moguće da ga je zaprepastila činjenica kako će od svih devojaka on biti upravo taj, koji će dobiti netaknutu mladu. Tek, zakazano je venčanje, njeni otac i brat odmah saopštili da neće doći, a od njegovih su bili prisutni samo kumovi, majka, tj. svekrva odbila je doći.

Tek je na malom skromnom venčanju kod matičara Svetlana čula od kumova  da  je mladoženja dosta izvežban, budući da mu je ovo – treći brak. Ne mogavši da izdrži, pitala ga je zašto joj to do sada nije rekao, kad je samo kum, koji se isprečio između njih, spasio od batina u matičarskom holu. Sve su bile lajave kurve, zarežao je Slavko, a i nju će čekati ista sudbina, ako ne zaveže jezik i ne začepi gubicu.

Dakle – početak, koji je dao naslutiti šta je sve sa njim čeka.

******************

U prvih četiri godine braka rođeno je dvoje prelepe dece, prvo ćerka, čiji je dolazak oplakala (on se dva dana nije pojavljivao, očekivao muškarčina naslednika), a zatim i toliko željeni sin. Dok je ona radila,on je išao iz firme u firmu, jer velikog radenika, koji je svake godine menjao firmu - „nemaju ti idioti pojma, niko ne ume ceniti prave sposobnosti“, uverila se Svetlana da su zabavljanje i ona scena na venčanju bili samo uvod u ono što je čeka. Više se nadobijala batina od njega, nego što je vode popila, sada već i celom šakom, nogom, kolenom.....čim stigne. Neostvareni evropski i svetski prvak u borilačkim veštinama nije imao potrebe ići na  treninge – zašto, kada mu je vreća za vežbanje udaraca bila rođena žena, sve tiša i sve mršavija?! Razloge više nije ni pamtila – opet se gledala sa nekim na ulici; kasnila je sa posla, dovodeći dvoje dece punih  10 minuta, a „šta može biti drugo, nego kurvarluk i švaleranje“; ručak nije bio na stolu onog momenta kada bi on banuo na vrata, nakon maliganskih druženja sa pajtašima; nije mu bila oprana baš ona košulja, koju je hteo obući....Onda više ni nije davao obrazloženja – samo bi po njegovim batinanjima znala da je opet dobio otkaz ili ga je neko popreko pogledao....ili bilo šta treće, što mu se ne bi dopalo.

Kada su komšije, zgrožene njenom vriskom i dečijim plačem, praćene muklim udarcima i njegovim supijanim urlanjima, prvi put zvale policiju, došli su drugovi organi, izljubili se sa naglo otrežnjenim Stankom kao braća rođena, popili kafu, koju bi ona, onako krvava i izubijana morala skuvati, pa, tapšući po junačkim leđima svog bivšeg trenera iz škole u Sremskoj Kamenici, odlazili kao da su usput svratili da se malo osveže. Kako prvi put, tako se završavao i svaki naredni – on je bio njihov čovek, uzor, ljudina, a ako malo i šljepne ženu, sigurno za to ima nekog razloga i to su porodične stvari, u koje se oni nemaju pravo, je li, mešati.

Nekoliko puta je sa decom došla kod oca, čekajući da Slavko zapadne u maliganski san, pa da uhvati autobus. Prespavala bi, ali uz strogu očevu naredbu da se odmah prvim autobusom vrati kući. Jer, sama je birala, pa neka kusa šta je izabrala. I batina je iz raja izašla, ako njen muž ne zna zašto je tuče, ona sigurno zna. I žensko je stvoreno da ćuti i trpi, druge joj sudbine nema, a da mu se kćer vrati kući sa svoje dece kao raspuštenica, o tom neka ni ne sanja. Brat se nije mnogo izjašnjavao, osim što bi kimoglavom odobravao sve što otac kaže. Dakle, jedine dve osobe koje su je mogle zaštiti, ostavila su je na cedilu.

Morala se pomiriti sa saznanjem kako na svetu ima samo sebe. I njena deca imaju samo nju, ako želi da ih podigne i izgura da porastu.

*****************

Tako su joj proticale godine, u naizmeničnim prebijanjima, sa redovnim masnicama, koje više nije mogla ni nabrojati, pokojom naprslom rukom, iskidanom kosom u pramenovima, crnim podlivima na očima, za šta se više nije ni trudila naći opravdanja. Bila je izuzetno dobar radnik, vredna, prilježna i poslušna, ali je morala trpeti svakosatna šaputanja, podgurkivanja i smejuljenja kako „ne dobija ona tek tako batina, lepa i zgodna žena uvek zna zašto i to nikad ne može biti bez razloga“.

Policija povremeno izlazi, ali se sve završava bratskim grljenjem i pričanjem, ni pomena o podnošenju bilo kakve prijave, makar i prekršajne....Otac i brat je prepustili samoj sebi, okrenuvši joj potpuno leđa....Poznanici na poslu, što muškarci, isto tako i žene, okreću glavu, blateći je i ignorišući....Gde god da se i pomisli obratiti za zaštitu, svugde bi nailazila na blindirani zid. A on – taj omiljeni gost i prijatelj, svuda rado dočekivan, neodoljivi muškardin, koji je nekoliko puta puta obdario veneričnim bolestima (nije mu ni smela reći, znala je da će je optužiti kako se „ko zna sa kim vucarala, pa sada i njega zarazila“, hvatao je sve veći zalet.

Bez igde ikoga, osim jedne komšinice, kod koje bi u nedelju ili dve dana uspela otići na po desetak minuta, da se isplače ili pozajmi koji dinar, jer od njegove plate, onda kad bi i radio, nikada nije videla ni pare.

*********************

Sada je Slavko, pored nje, snagu sopstvene šake i šutiranje, isprobavao i na deci. Kamenog srca, nije do njega dopirao njihov plač i vrištanje.

Nekoliko puta je pokušala, sa skoro potpunim uspehom, izvršiti samoubistvo. Svaki put, koje li ironije, on bi je nosio na ispiranje stomaka, jer velikom Stanku nije trebala takva bruka da mu se rođena žena pokušala ubiti. Samo su je jednom zadržali u bolnici na par dana, inače bi je puštali odmah nakon ispumpavanja želuca i tretmana aktivnim ugljem.

Došavši slučajno, dok mu je nosila odelo na hemijsko čišćenje, do odreska njegove plate, videla je da umiljati i omiljeni Slavko („Jao, blago tebi što imaš tako zgodnog muža, mora da je uživanje biti njegova žena“) iz dva prethodna braka ima dva sina i ćerku. A od svoje jedine prijateljice saznala je da je sa svakom od prethodnih žena imao upravo takav  brak pun nasilja, samo što su one imala očeve, koji su ih zaštitili, pripretivši mu da će ga glave koštati, ako samo i pomisli nastaviti maltretirati njihove razvedene kćeri. One su imale nekoga. Ona, skoro više ni sebe.

************************

I živinče biješ neko vreme, pa onda pomisliš da može i crći i zapitaš se koja će druga marva tegliti dalje. Kada je žena u pitanju, to izgleda ni njemu, niti bilo kom drugom nije bila tema, kojom bi razbijao glavu.

Naravno, krivila je sebe. Sigurno nešto sa njom nije u redu, kada joj on pravi takav pakao od života, mozgala je ona, u trenucima kada se usudila razmišljati o onome, kroz šta svakog dana prolazi. Ako ga svi toliko hvale i uzdižu u nebesa, diveći se njegovoj pitomosti (?!?!), ne mogu zamisliti dobro druženje bez njega, onda krivica mora biti isključivo do nje. Jer, da je drugačije, valjda bi se našao neko da stane iza nje, da je zaštiti. I možda je on ipak voli, čim je toliko ljubomoran, a ponosi se njenom lepotom i stasom, insistirajući da nosi provokativnu odeću, samo da bi što više ljudi zapazili kako ima zgodnu i privlačnu ženu, naravno, samo za gledanje krišom. Ženu, koja je njegovo vlasništvo, može sa njom raditi sve šta mu dođe na um. Poniženu, podjarmljenu, zlostavljanu do nezamislivog, kada je toliko puta sama digla ruku na svoj život, jer sebe nije smatrala čak ni vrednom življenja, a kamoli lepe reči.

Kada se nečije dostojanstvo tako satre, onda žrtva nema snage pokušati domisliti se postoji li u ponašanju njenog mučitelja nešto patološko, sazdano od elementarnog zla, osim što je „osetljiv, neshvaćen i nervozan, pa burno reaguje“.

Jer, itekako je, samo da je smogla snage, mogla spoznati sa kakvom vrstom spodobe prolazi svoju golgotu već godinama.

Slavko, u svemu nedovršen.....Neostvaren svetski prvak zbog povrede....Bez diplome neke ozbiljnije akademske titule, “jer ga svi profesori mrze, zato što je toliko naočit i zgodan”.....Sin, koga se i rođena majka odrekla i izbacila ga iz kuće, nakon što je prvi put pretukao......Biološki otac petoro dece, o kojima ne vodi računa, plaća alimentaciju silom onima, koji su imali sreće pobeći od njega, dok se ovo dvoje najmlađih svakog trenutka tresu od straha šta će biti kada tata dođe kući, skoro gladnih, željnih svega, a najviše malo ljubavi od njega....Neostvarenog genija velikih ambicija, kog niko ne razume niti shvata njegove neverovatne domete, pa zato na svakom poslu ostaje nekoliko meseci....Ljubavnika bezbroj žena, pobeglih glavom bez obzira od njegove „pitome naravi“....Okorelog pijanca, koji se poslednji put napio još 1978.godine, pa od tada samo doliva, zahvaljujući bezbrojnim „vinarijama“, izniklih u svakoj trećoj zgradi, što prodaju najgoru „daskovaču“, zvanu vino na litar. Nezadovoljnog. Neuspešnog. Nesposobnog da se suoči sam sa sobom i na delić sekunde. Uvek su za sve bili, a i sada su krivi – isključivo drugi.

***********************

Ako je to uopšte i bilo moguće, stvari su se kretale od strašnog ka neizdrživom i neizbežno tragičnom

Jer, Slavko je uznapredovao utoliko što mu više nisu bili dovoljni sopstveni ekstremiteti za „oslobađanje od lošeg raspoloženja“, već je prešao na svaki predmet, koji mu se našao na dohvat. Onda je prvi put pomislila da će je iskasapiti, da će pred tom dobrom, nevinom i večito prestrašenom decom, u sopstvenoj krvi umreti.

Nije morala dugo čekati – u jednom od svojih neobjašnjivih i ničim izazvanih naleta besa, dohvatio je kuhinjski nož, uhvatio je za glavu, povukao ga od jednog do drugog uva preko čela, strgnuo joj kosu do potiljka, drugim rečima,  doslovce je – skalpirao. Tek ga je njena ogoljena lobanja i lokva krvi malo rastreznila, pa je odmah odneo u Službu hitne pomoći, tvrdivši, ni manje ni više, kako je TO SAMA SEBI URADILA. „Eto, do sada je nekoliko puta pokušala da se ubije, a sada se prvi put dohvatila noža....i kad je nasrnula na mene, a kada ja je odgurnuo, onda je samu sebe kaznila“!

I to mu je prošlo bez bilo kakve sankcije, čak i postavljanja neprijatnih pitanja. Kakvi su to bili lekari, koji su intervenisali tom prilikom, a da nikome od njih nije palo na pamet da pozove policiju, koja su im bila moralno-etička opravdanja za kolektivno ignorisanje Hipokratove zakletve?

Nakon par dana provedenih u bolnici, jer je neko ipak imao toliko savesti da nesrećnicu smesti na lečenje, došao je po nju, sklanjajući je onako polumrtvu sa potencijalno opasnog terena. Ni tada se nije našao neko, dovoljno hrabar i pošten da podnese krivičnu prijavu protiv njega radi pokušaja ubistva. Jer, to je upravo bilo to. Treba li uopšte reći da se ponovo izvukao bez bilo kakvih posledica?

Četiri kineska majmuna – ne vidim, ne čujem, ne govorim, ne reagujem.



***********************

Nevolje se dešavaju samo drugima, a ono što se odigrava u tuđoj kući, ma koliko surovo, ma koliko tragično,  to ne može biti predmet tuđeg uplitanja. Na kraju krajeva, ona mu je žena, ko je taj ko mu može diktirati kako će i kojim sredstvima rešavati „porodične probleme“?!

Sada se njegov doprinos egzistenciji porodice počeo svoditi na retke periode, kada je radio. U malom stanu, bedno nameštenom jer nikada nije bilo para za bilo šta drugo, osim za nešto malo hrane i – naravno – svakog dana par litara vina, premeštao se sa ležaja na fotelju, čekajući nju da mu spremi nešto za jelo, uz obaveznu dnevnu porciju batina. Međutim, Svetlana mu više nije bila dovoljna. Valjalo je i decu naučiti slepoj poslušnosti, kad je već od svoje žene napravio zombija. Iz njihovog tužnog boravišta, on je bio jedini, koji nije bio sav u modricama. Njih troje, Svetlana i deca – neprekidno.

Prva, koja više nije mogla izdržati bila je ćerka. Nakon što je otac, bez ikakvog povoda, pretukao do krvi petožilnim kablom, usput je šutirajući, ne birajući gde i kolikom snagom udara, uspela ga je odgurnuti i onako izmasakrirana, uspela istrčati iz stana i pobeći kod polubrata, njegovog sina iz drugog braka. Momak je primio svoju izbezumljenu sestru, rekao joj da kod njega uvek ima mesta, ali je ne može izdržavati, njegova mizerna plata jedva pokriva i njegove troškove. Našao je sestri par poslova, od pranja sudova u jednom restoranu u noćnoj smeni, do dve zgrade, koje je čistila preko dana....Moglo se preživeti, ali o redovnom pohađanju škole nije moglo biti ni govora. Imala je nepunih 16 godina.

Slavko je sasvim mirno ovo prihvatio, komentarišući svojim zabezeknutim i zgroženim prijateljima kako se „mala sigurno stavila u promet, krenula je majčinim stopama, čudo da se to i ranije nije desilo“.

Nije ga to ni najmanje dotaklo. Imao je i dalje dve stalne žrtve na raspolaganju – Svetlanu i trinaestogodišnjeg sina.

Tek tada je Svetlana shvatila koliko je strašnu grešku napravila kada nije pobegla od svog mučitelja još pre najmanje 10 godina, kada se moglo otići negde u inostranstvo, gde je ipak ne bi tako lako našao. Dok je ona trpela njegove zulume, ćutke je to podnosila. Ali, tada nije mogla ni zamisliti ono očito – da će i njihova deca postati njegove nove žrtve....I da je zbog svoje opsednutosti da joj sin i ćerka rastu uz oba roditelja, a ona će trpeti ono što mora, jer je žena i tako joj je suđeno, rođenu decu dovela u nedvosmisleno smrtnu opasnost.

Nije prošlo mnogo vremena, kad se sin strahotno ogrešio o očeva gvozdena pravila, kojima nije bilo mesta preispitivanju. Usudio se da svoj bicikl, poklon Slavkove majke unuku za rođendan, pozajmi školskoj drugarici, svojoj potajnoj simpatiji, da se malo provoza. Da li je devojčica bila nevešta, da li je naišla na oštećen kolovoz, teško je reći – tek, pala je, ulubivši jedva primetno blatobran prednjeg točka. Na nesreću, baš ispred zgrade, gde je sin stanovao, a vredni otac dokono stajao ispred prozora, gledajući u prolazeće automobile, one „što voze samo lopovi, dok pošten čovek kao ja ne može ni sanjati o autu“.

Onda je, izobličen od pravednog gneva, veliki otac  Slavko nepogrešivi, rešio da „konačno nauči reda tog nevaspitanog i neposlušnog balavca“. Kada se dečak konačno pojavio u stanu, čekao ga je raspomamljeni nasilnik i počeo tući istim onim kablom, petožilnim, što se samo makazama za armaturu može preseći, po glavi, telu, rukama, leđima, ni jedan jedini deo tela nije promašio. Svaki udarac ostavljao je krvav trag, ali ovome ni to nije bilo dovoljno. Dok se dete previjalo po podu, ječući i plačući od bolova, pravednik je seo da se odmori, pa stisnutom pesnicom, držeći zapaljenu cigaretu, svom snagom tresnuo dečaka po licu, pritiskajući mesto udarca užarenim krajem, što je mogao jače i duže.

Dok je Slavko dahtao od opravdanog zamora, jer nije lako ni prebijati nekog, dva puta lakšeg od sebe, dete je istrčalo napolje, bežeći od oca, dok su mu odzvanjale njegove pretnje kako će ga „ovog puta zasigurno ubiti, neće se taj više izvući“.

Mali se sakrio kod komšinice, jedine mamine prijateljice, a Stanko je uzeo pištolj sa zida, napunio šaržer, stavio još jedan metak u cev i repetirao ga. Konačno će, reče, „naučiti ono malo đubre pameti, metak mu ne gine“!

Onda ga je, od pretrpljenih napora, savladao supijani san, legao je obučen i u cipelama na krevet sa sveže presvučenom posteljinom. Glasno je hrkao, dok je pored njega, na stočiću bilo ostavljeno repetirano oružje.

*********************

Svetlana je sedela za stolom, pored otvorenog prozora, pušeći, skamenjena, bez da je napravila bilo kakav pokret, osim paljenja nove na žaru prethodne cigarete. Tek u jednom kratkom deliću sekunde, sevnula joj je misao kako se ne može setiti kada je poslednji put nešto jela. Naizgled prazne glave, bar joj se tako tada činilo.

Dok je spolja dopirala svežina majske noći te 1998.godine, nadala se da se mali neće vratiti do jutra, prespavaće kod njene prijateljice. I razmišljala kako će se stvari odvijati dalje. Trajalo je to satima.

Znala je da će on uraditi ono što je rekao, jer nikada ne bi odustajao ako je nešto sam sebi zacrtao. Dakle, nije imala ni najmanju dilemu da će joj ubiti sina, čim ga vidi. Uostalom, sve uslove za to je lično obezbedio.

Prvi put za tih 18 godina, koliko su proveli zajedno, suočila je sebe sa nepobitnom istinom. Provela je skoro polovinu svog života sa potpunim sociopatom bez emocija. Sa čovekom, ako ga je uopšte mogla takvim smatrati, koji je oduvek, od trenutka kada je postao svestan svog postojanja, imao samo jednu osobu o kojoj je razmišljao – sebe, jedino i isključivo sebe. Svi ostali bili su samo publika ili dekor.

Znači, ona je dopustila da joj se ćerka potuca od nemila do nedraga, radi kao rob 12 sati dnevno, u dobu kada bi trebala provoditi bezbrižne dane i najveća joj briga biti ocene u školi. Ona je dopustila da joj sina čeka metak iz pištolja rođenog oca. Rodila je i podigla tu svoju divnu decu, da bi im njihov biološki otac, definitivno upropastio i oduzeo život, koji je iz njenog tela nastao. Sopstvenim strahom i robovanju predrasudama, bitisanje te dece, koja nisu tražila da se rode, svelo se na strah, golo preživljavanje i maltretiranje. Ona je, možda, imala pravo da to trpi, ali kćerka i sin sasvim sigurno ne.   Jednako se osećala krivom, kao i onaj, ko je sve to uzrokovao.

Ustala je tiho, prošla kroz hladan mrak, osvetljen tinjajućom uličnom rasvetom što je dopirala sa prozora, došla do kreveta,  na kom je on i dalje zdušno hrkao snom pravednika, kao da je istovario šleper cementa. Na trenutak je pogledala u njega, onda uzela obema rukama taj pištolj, koji je nosio smrt njenom detetu, nanišanila i kao u snu čula zaglušujuće odjeke ispaljenog metka, jednog jedinog, kojim je Stanka pogodila ispod brade. Ehu kao da nikada nije bilo kraja.


Nastojeći da ne gleda u ogromnu krvavo-sluzavu mrlju na zidu, iz koje se cedio njegov mozak, ostavila je pištolj pored na stočić pored kreveta, tamo gde je i pre stajao, spremljen da oduzme život njenom sinu, sela za onaj sto pored prozora, gde je već probdela sate i sate, zapalila cigaretu i pozvala policiju. Da, dobro su razumeli, ubila je muža. Samo jednim metkom. Ne, ne diše, sigurna je.


Na istom mestu su je zatekli, kako puši ko zna koju po redu cigaretu te noći, kad su nakon nekoliko minuta došli.

 **********************************************************

Svetlana je bezbroj puta čitala ispovesti ljudi  koji su u komi tvrdili da su gledali svoje telo negde ispod, detaljno prenoseći sva dešavanja i sve razgovore učesnika u njihovom oživljavanju.

Sada je prvi put mogla sebi predstaviti kako to izgleda. Gledala je sebe, znala šta je govorila ona, šta su govorili drugi, sve što se dešavalo. Taj osećaj odvojenosti od sopstvenog tela i sada doživljava, naročito kada je sama, sve se slilo u jedan košmar bez kraja.

Pristigloj ekipi ispričala je šta se dešavalo od trenutka kada je sin, pretučen, u krvi, sa velikom opekotinom pored usana, pobegao iz stana, pa sve do samog kraja. Onda su je odveli u veliku zgradu gradske policijske uprave na dalje ispitivanje.

Bili su izuzetno korektni prema njoj. Nudili je kafom, donosili joj cigarete, trudili se ubediti je da nešto pojede. I nemo slušali njenu višečasovnu priču. Skoro da nije bilo pitanja, izuzev onog - koliko je metaka ispalila. I ko je napunio pištolj. I zašto. Monotono je ponavljala svaki put jedno te isto. Nije teško ponavljati već rečeno, kada se govori istina.

Saslušanje kod dežurnog istražnog sudije trajalo je nekoliko sati. Sećala se mršave žene, izraženih podočnjaka na bledom licu, koja je mirno postavljala pitanja, napravila nekoliko pauza, nudeći je kafom, pitajući je treba li joj malo odmora....I sobe, prepune ljudi, bez glasa. Nije plakala, više nije imala suza, sve su istekle, dok je čekala one noći svoje dete, moleći se da ostane tamo gde je. Zato su svi ostali imali zacrvenele i vlažne oči, dok je trajalo opisivanje njenog osamnaestogodišnjeg hoda po Golgoti.

Na samom kraju saslušanja, ta žena koja ju je ispitivala, odjednom je povila ramena, uhvatila se obema rukama za glavu i muklim glasom obratila se.....nikome posebno. Možda je glasno razmišljala.
Moj Bože....toliko već dugo radim ovaj posao. Naslušala sam se mnogo sličnih priča, doduše, niti jedne tako potresne kao ova. I umreću, pitajući se zašto žene sve to trpe toliko dugo, zašto dozvoljavaju da stvari odu ovako daleko. Moj Bože, jedini moj Bože...Umreću, ali to nikada neću razumeti!“

Već prilikom tog saslušanja imala je advokata, mladu ženu otprilike njenih godina. Po dozvoli sudije, popričala je sa njom nakon što je ispitivanje okončano i potpisan zapisnik. Ne, ne treba joj ništa, sve ima tamo u zatvoru. Prvu reakciju pokazala kada joj je advokatica rekla da će tog dana videti njenu decu, počevši plakati skoro bez glasa, samo su joj se vrele suze nezaustavljivo slivale niz obraze.

Za nekoliko dana je prisustvovala drugom saslušanju, ovog puta kod redovnog istražnog sudije. Pre toga imala je posetu svoje advokatice, opet se zagrcnula na pomen svoje dece, ali je nekako uspela sačuvati prisebnost, dok je slušala kako će već na prvom saslušanju biti  saslušani svi svedoci – Slavkova deca iz ranija dva braka, njegovi prijatelji,  majka, njena deca.

Kada su je doveli pred sudnicu, bez „lisica“ na rukama, prvi put je videla decu i tada je Svetlana potpuno izgubila kontrolu nad sobom. Materinski nakon, taj najsnažniji nagon koji postoji na svetu da se po svaku cenu zaštiti svoje potomstvo treperio je od ledenih talasa straha hoće li joj njena deca prići, uprkos činjenici da su njenom radnjom ostali bez oca. Ali, pritrčali su joj, grleći je, svo troje je glasno jecali, kao da se žele stopiti i nikada više ne odvojiti. Stražari su se okrenuli na drugu stranu brišući oči, pustili je desetak minuta, a onda joj tiho rekli da mora ući u sudnicu.

***********************

Trajalo je to saslušanje punih sedam sati, saslušano je dvanaest svedoka. Plašila se. Više se nije brinula šta će reći sin i ćerka, ali ostali? Slavkova deca, prijatelji?

Svi saslušani svedoci ispričali su svoje viđenje onoga što se dešavalo u njenom tragičnom braku. Niko od njih je ni hladnim tonom, a kamoli jednom rečju nije teretilo, niti joj stavljalo u krivicu ono što se desilo. Nije mogla verovati da zaista čuje ono što je rečeno. Svi su znali pravu istinu, svima je bilo poznato koji pakao je ona proživljavala sve te silne godine. Nekoliko njih je toliko snažno plakalo, da su jedva bili u stanju pričati.

Ljudi ipak mogu biti ljudi. Onda kad hoće.

Nakon toga je određeno neuropsihijatrijsko veštačenje njene uračunljivosti u trenutku izvršenja dela. Veštaku, sada pokojnom Prof.dr. Borislavu Kapamadžiji trebalo je svega nekoliko dana da prouči sve dokaze, zapisnik sa njenog saslušanja, sa saslušanja svih svedoka. Kada je izvesto istražnog sudiju da je nalaz sačinjen, saslušan je, rekavši, između ostalog sledeće:

Nagomilane tenzije, naročito ako se to dešava tokom dužeg vremenskog perioda, obavezno imaju tendenciju oslobađanja i to u dva pravca – unutra i prema spoljnom svetu. Kod okrivljena se pretežan period trajanja braka,  oslobađanje nagomilanih tenzija usmeravalo unutra, prema njoj, što je objašnjenje njenih višestrukih pokušaja samoubistva. Međutim, kada su njena deca počela  sve više bivati ugrožena, što teškim fizičkim zlostavljanjem, nadalje begom ćerke u uslovima potpuno neizvesne i ugrožene osnovne životne egzistencije, teško fizičko zlostavljanje sina, što je kao poslednju fazu imalo neposrednu i ozbiljnu opasnost po njegov život, bilo je neposredni okidač za pražnjenje nagomilanih tenzija, ovog puta prema van, kada je  okrivljena suočena sa egzitacijom svog deteta, i neminovno je bilo da je svu preostalu snagu usmerila ka tom cilju. Teško ugrožen roditeljski instinkt je preuzeo kontrolu nad svim  zaključak da  okrivljena u trenutku izvršenja dela nije bila u stanju svesno upravljati svojim postupcima, iz čega nadalje proizilazi nalaz i mišljenje da je okrivljena u trenutku izvršenja dela bila potpuno neuračunljiva“

Nakon davanja nalaza i mišljenja veštaka, istražni sudija je u  daljem roku od 10 minuta doneo rešenje o Svetlaninom puštanju iz pritvora. Dakle, ukupno je bila lišena slobode trinaest dana.

Vratila se istog dana u svoj skromni jednosoban stan, sređen i očišćen do perfekcije, sa napunjenim frižiderom, mnoštvom sokova i kolača. Sve je to bilo ostvareno zajedničkim trudom svih petoro Stankove dece.

Na insistiranje zamenika Okružnog javnog tužioca, određeno je kontrolno veštačenje od strane tročlanog tima veštaka – lekara neuropsihijatara sa Klinike za neurologiju i neuropsihijatriju. Nakon proteka više od dva meseca ovaj tim veštaka je dao nalaz i mišljenje, skoro istovetan mišljenju prvog veštaka – U trenutku izvršenja dela okrivljena je bila potpuno nesposobna da upravlja svesnim misaonim i voljnim funkcijama, što nadalje znači da je u trenutku izvršenja dela bila potpuno neuračunljiva.

Nakon saslušanja svih troje veštaka, istog dana, dakle 13-og avgusta 1998.godine, zamenik Okružnog javnog tužioca je ODUSTAO od krivičnog gonjenja i krivično postupak protiv Svetlane je OBUSTAVLJEN.

UMESTO EPILOGA

Svetlana Z. je godinama išla na psihoterapiju, koja se sprovodi i danas putem medikamenata. Uspela je da nastavi sa poslom, dočekala je starosnu penziju.

Oboje dece, dakle i ćerka i sin završili su studije. Imaju porodice, svoju decu, znači, Svetlana ima dvoje zdrave, zaposlene i porodično potpuno stabilne dece. Svo svoje vreme deli između njih i podizanja svojih unuka.

Osim svakodnevnih poseta svojoj deci i njihovim porodicama, Svetlana ne izlazi na javna mesta, trudi se da čita, ima ukupno dve prijateljice – njenu komšinicu, sa kojom neguje bliske odnose skoro 40 godina i ženu, koja ju je branila i odbranila. To je ceo njen život.

Stanku je podigla spomenik. Obilaze ga deca, koja i dalje imaju bliske odnose, svih petoro.

Ona nije imala snage otići, ni jedan jedini put. Dovoljne su joj njegove posete u košmarnim snovima. I strah, crn poput najcrnje noći, iz kog se budi u ledenom znoju, boreći se za vazduh, sa bolovima u grudima, koji prete da joj rasture srce, raspomamljeno od šoka.

 **********************************************************

Odbrana Svetlane S. je bila moj ubedljivo najteži zadatak u advokatskoj karijeri.


Trebalo je videti njenu decu, a da ih pritom poštedim mog straha od najtežeg mogućeg razvoja događaja. Iako, pretpostavljala sam da se ta strahotna kvalifikacija neće dugo održati, uz sve postojeće okolnosti, sa kojima sam već bila upoznata.

Međutim, ono što mi je bio ubedljivo najveći teret na savesti jeste emotivna strana slučaja, koja se ni u kom slučaju nije mogla zanemariti. Znajući šta je Svetlana sve prošla sa mužem nasilnikom i paranoidnim psihopatom, kroz šta su prošla njena deca, trebalo je skupiti dovoljno snage da svoje strepnje zadržim za sebe, a da ih istovremeno oboje pokušam zaštititi. I nju, naravno, nakon puštanja iz pritvora, jer, da je krivični postupak bio sproveden u celini, umesto što je okončan obustavom, čekala bi je duga vremenska kazna lišenja slobode, a njena deca prepuštena milosti i nemilosti drugih. Dakle, morala sam biti jaka za sve njih, dok sam ceptela od straha oko daljeg razvoja događaja, a da to nisam smela pokazati. Verovali su u mene i to nisam smela izneveriti, koliko god malo toga zavisilo od mene. Jer, ja sam najmanje bila pitana kako će ići dalje i sa kojim ishodom.

Priznajem – nikada nisam mogla odvojiti lični stav i emotivni odnos prema ljudskim sudbinama od profesionalnog angažmana. Ne sporim maksimu da se brani čovek, a ne delo, tome nema prigovora. Međutim, svaka čast onome, ko može isključiti prekidač u glavi i reći sebi – ne, sada više neću misliti o tome, moje radno vreme je prošlo. Nikada kod sebe nisam mogla izgraditi takav pristup ljudima, koje sam branila.


Dobro sam upoznala moju klijentkinju i imala prilike diviti se njenoj snazi, odanosti, predanosti porodici, naročito svojoj deci. Svetlana je zaista posebna osoba, iskrena, poštena i draga, kojoj ni sve preživljene nevolje, bolje rečeno, Golgota koju je prošla, nisu otrovale srce mržnjom. Podigla je svoju decu, bdijući neprekidno nad njima, uspela da zaleči njihove emotivne rane i da ih uključi u poželjne životne tokove, gde su oboje postali akademski građani, stručnjaci u svojoj struci, našli se u dobrim brakovima i izrodili svoju decu. Na najbolji mogući način su se odužili svojoj majci za sve žrtve, koje je bez roptaja i žaljenja podnela za njih.

Međutim, Svetlana postoji (samo)  kao majka i baka. To je sve. Ona skoro da nema prijatelja, zazire od ljudi i uspostavljanja bilo kakvih bliskijih komunikacija. Faktički, oko sebe je podigla zid i odrobijava svoju ličnu odvojenost od sveta. Nema tih zidova, većih od onih u koje je zatvorila svoju ličnost, što znači da nje, kao pametne, obrazovane i razumne osobe kao da ni nema.

                              ********************************


Sve fotografije dodate su sa pretraživača GOOGLE