31. prosinca 2018.

NOVOGODIŠNJA ZDRAVICA



DAKLE, DA JOŠ JEDARED PAMETUJEM U OVOJ IZANĐALOJ, SKORO POTROŠENOJ GODINI.....NEĆETE MI ZAMERITI, DRAGI PRIJATELJI, NAVIKLI STE!

VREME POČINJE DA CURI, SAT ZA SATOM, USKORO VEĆ MINUT ZA MINUTOM. UGLAVNOM PAČULADIJA I ONI, ŠTO NE ZNAJU ŠTA ĆE SA KINTOM, PLAŠEĆI SE DA IZLAZI IZ MODE,  SMATRAJU DA BEZ NJIHOVOG PRISUSTVA U NEKOM KAFIĆU/FENSI-RESTORANU/SPLAVU/KOPAONIKU SAT PRED PONOĆ NEĆE POČETI ODBROJAVANJE. OSTALI DEO POPULACIJE (ONIH PET MILIONA), NEMAJU NAMERU MRDATI IZ SOPSTVENIH DOMOVA – UZ MEZE, KAKVO-TAKVO, RAKIJICU, VINO, PIVO... ŠTA JE VEĆ KO USPEO OBEZBEDITI. I NAZDRAVIĆEMO, DOK BUDU GRUVALE PETARDE I VATROMETI I SA TV-EKRANA RAZVALJIVALI NAMEŠTENI KEZOVI ESTRADNIH ZVEZDA, ZVEZDICA I SVIH, KOJI SEBE TAKVIM SMATRAJU, SNIMANIH JOŠ PRE MESEC I KUSUR DANA....NAZRAVIĆEMO SEBI, JER SMO USPELI PREŽIVETI OVU GODINU KAKO-TAKO (SA OBAVEZNIM IZUZECIMA) NORMALNI. Msm......SVE DOK JEDNI DRUGIMA NE POČNEMO SKAKATI ZUBIMA ZA VRATOVE NA ODBESAK BILO KAKVE PROVOKACIJE, STVARI SU PODNOŠLJIVE, ZAR NE?!

PA, MOŽDA NIJE ZGOREG PRIPREMITI LISTU PRIORITETA.

U POSLEDNJIM SEKUNDAMA ODLAZEĆE GODINE, KOJOJ NE MOŽEMO DOČEKATI DA VIDIMO LEĐA, U MISLIMA ODRŽIMO ZDRAVICU PRVO – SEBI.

ZA DOBRO ZDRAVLJE......JER, AKO SE USUDIMO NAPRAVITI BILANS, MNOGO JE VIŠE ONIH, KOJI SU BILI OKOSNICA NAŠIH ŽIVOTA, NAŠA RADOST I NAJVEĆA SREĆA, SA DRUGE STRANE PLOČE. JER SVE VIŠE MLADIH ČEKA NA LISTAMA ZA ZRAČENJE, SVE VIŠE DECE, KOJE ŽIVOT ČESTITO NI DOTAKAO NIJE, ČEKA POMOĆ OD SMS PORUKA. PA, DOKLE GOD ONI, KOJIMA POMOĆ NAJVIŠE TREBA,  BUDU ČEKALI SPAS OD PORUKA OD 100 ILI NEŠTO VIŠE DINARA, A ......ONI KOJI SE PITAJU, BUDU PLAĆANI IZ BUDŽETA, BIĆE OVAKO. KO ZNA, MOŽDA SE NEŠTO I PROMENI U 2019-oj....MOŽDA.

DA NAS SLUŽE NOGE I GLAVA......JER, ODAVNO JE PRESTALO BITI PREVASHODNO KAKO IZGLEDAJU – VAŽNO JE DA NAS SLUŠAJU, DA MOŽEMO PROŠETATI DO RADNJE, KOLIKO NAM GOD GVOZDENJAKA ZVECKALO U DŽEPU I ONOG MESTA GDE I CAR IDE PEŠKE BEZ TUĐE POMOĆI.....I DA MOŽEMO OSEĆATI RADOST, LJUBAV I SMIRENOST, BEZ POMOĆI HEMIJE, ONAKO, OD SVOJE VOLJE.

DA KORIGUJEMO VID......ONDA NAM PARČE HLEBA U TUĐOJ RUCI NEĆE VIŠE BITI UVEK VEĆE, NEGO ONO NAŠE.

DA NAM SE IZGUBI ONAJ GRČ OKO USANA, PA SE SETIMO KAKO IZGLEDA OSMEHNUTI SE.....UKUĆANIMA, KOMŠIJAMA, PREMORENIM TRGOVCIMA U RADNJAMA, SAPATNICIMA U GRADSKOM PREVOZU, ONIMA, KOJI NAS NEŠTO PITAJU.

DA ZAPEVAMO BEZ  NEPOSREDNOG POVODA I BEZ ALKOHOLNE STIMULACIJE, ONDA KADA ČUJEMO NEKU LEPU, VEĆ ZABORAVLJENU PESMU, MAKAR JEDNU STROFU......DA LI SMO ZABORAVILI ZVUK SOPSTVENIH GLASOVA U PESMAMA, KOJE VEĆ NIKO NE PEVA?

DA SE PRESABEREMO UČINIMO LI BAR POKATKAD SREĆNE LJUDE OKO NAS......BRAČNE SAPATNIKE, DECU, UNUKE, KOMŠIJE, PRIJATELJE. JER, KOLIKO GOD NAS NERVIRALI, MORAMO BITI SVESNI DA IH TEK MI, OVAKO VEČITO NAMRGOĐENI I GORKI, IRITIRAMO DO KRVI. NIJE BAŠ TAKO VELIK NAPOR REĆI NEŠTO LEPO, REČI IMAMO SVE MANJE, NISMO NI SVESNI KOLIKO NAM JE NA DUGOVNOJ STVARI ONOGA ŠTO NISMO IZUSTILI ZA VREMENA.

UČINIMO TO DOK JOŠ MOŽEMO. NEĆEMO POŽALITI ZBOG TOGA I TAJ ĆE NAM NAPOR ODUZETI DALEKO MANJE TRUDA, NEGO JALOVO I NEIZLEČIVO KAJANJE ZBOG SVEGA ŠTO SMO PREĆUTALI. KOD LJUBAVI, KAKVE GOD VRSTE, NEMA POPRAVNOG – ONO ŠTO JE UČINJENO I REČENO, TO JE TO. NEMA NAZAD.

DA NAUČIMO UŽIVATI U MALIM STVARIMA......JUTARNJOJ KAFI, TOPLOM HLEBU, VEČERNJOJ ČAŠI VINA.....DA NAUČIMO SLUŠATI TIŠINU.

POGLEDAJMO SEBE U OGLEDALU......POTRAŽIMO ONU ISKRICU NEKADAŠNJIH NAS, OBASJAJMO NJOME SVET OKO NAS - MOŽDA BLISTA MNOGO VIŠE, NEGO ŠTO NAM SE SADA ČINI.

SMOGNIMO SNAGE DA SE POMIRIMO SAMI SA SOBOM.....PRIHVATAJUĆI SEBE, MOĆI ĆEMO PRIHVATITI I DRUGE. I PROMENIMO ONO ŠTO MOŽEMO, ŠTO NE ZAVISI OD DRUGIH – NAJLAKŠE ĆEMO TO IZVESTI, AKO KRENEMO  OD SEBE SAMIH.

SREĆNA NAM BILA DOLAZEĆA GODINA DRAGI MOJI PRIJATELJI. SVIMA.

I.....ŽIVELI! OVO JE ZDRAVICA ZA SVE NAS!