 |
PRED JUTRO, DANAS NA VELIKI PETAK, SANJALA SAM MOG
OCA.
I, KAO U SVAKOM SNU, BILI SMO DRUGAČIJI – ON, MLAĐI, SMIRENIJI, KAO DA MI JE STARIJI BRAT, A
NE OTAC. ALI, PUN LJUBAVI, NEŽNOSTI, SEDI SA MNOM, PRIČAMO KAO ŠTO TO NISMO NIKADA
ČINILI ZA NJEGOVOG ŽIVOTA....I SADA MI DUŠA BRIDI OD TE STRUJE RAZUMEVANJA I
BLISKOSTI IZMEĐU NAS, OSEĆAM NJEGOV LAKI DODIR NA RUCI, ZA NJEGA TOLIKO SNAŽAN
NAČIN IZRAŽAVANJA EMOCIJA.
ZAPAHNUO ME JE
DAŠAK ŽIVOTA, KOJI SMO MOGLI IMATI, SAMO DA JE.....DA NIJE.....DA NAM PRUŽENA
ŠANSA. I NJEMU I MENI. PRAVA DEFINICIJA PORAZA, SUROVA I NEUMITNA.
MOJ TATICE, DA
SI BAREM MOGAO POSTUPATI DRUGAČIJE.....DA SAM JA IMALA, BAR U TRAGOVIMA,
SPOSOBNOST SAGLEDATI STVARI I IZ DRUGOG UGLA.....DA SAM BILA MALO MANJE SLIČNA
TEBI, UPORNA I TVRDOGLAVA, SA VIŠE RAZUMEVANJA I MANJE TEŠKIH SEĆANJA....DA
NISMO...I DA JESMO.
SVE BI BILO
DRUGAČIJE.
KADA POGLEDAM
SEBE U OGLEDALU, VIDIM TVOJ LIK....KADA SE NAMRŠTIM OD USREDSREĐENOSTI, SLEGNEM
RAMENIMA, JER SE NEVOLJE MORAJU PRIHVATITI I NAUČITI ŽIVETI SA NJIMA, VIDIM
TEBE.....KADA POKUŠAVAM REŠITI NEKI PROBLEM, SA NAJBLAŽIM MOGUĆIM POSLEDICAMA,
MIREĆI SE SA NEIZBEŽNIM, SHVATAM DA RAZMIŠLJAM TVOJOM GLAVOM I TVOJIM ZDRAVIM
RAZUMOM, KOJI SAM NASLEDILA OD TEBE. I MNOGO MI, MNOGO NEDOSTAJEŠ. ŠTO VREME
PROLAZI, SVE VIŠE.
MOJ TATA, ZNAM
DA SI NEGDE, OSETIM TVOJE PRISUSTVO. I ZNAM DA MI NE ZAMERAŠ MOJU SVOJEGLAVOST
I NEDOSTATAK VOLJE DA TE POKUŠAM, BAR MALO, BAR U TRAGOVIMA RAZUMETI. PREVIŠE
JE BILO BOLNIH USPOMENA, PREVIŠE SAM BILA MLADA I TI TO DOBRO ZNAŠ.
ODAVNO
SAM TI SVE OPROSTILA. JOŠ, KAD BIH SAMO MOGLA OPROSTITI SEBI......
