9. travnja 2016.

PRIČAJMO O LJUBAVI








Poverenje, odanost i poštovanje su imperativ za potpunu sreću. Bez obzira, koliko nekoga voliš, ako nema ovih osobina, to nikada neće uspeti.

Da bi postojala i opstala, ljubav podrazumeva strpljenje. Ali, možemo je posedovati samo onda kada verujemo voljenoj osobi. I nikada je nećemo naći, oslanjajući se isključivo na svoja čula – ako nas očara lep izgled, lep glas....Jedina stvar, koja nikada neće izbledeti, koja će trajati je ono neopipljivo, a toliko moćno, ono što dolazi iz našeg srca.

Ljubav mora podrazumevati i zasnivati se na poverenju.....Jer, kad nađeš neku posebnu osobu, daješ joj svoje srce, svoju dušu, sve to stavljaš u ruke onog, koga voliš. Onda, kada onaj koga volimo postane svestan snage naših osećanja, kada zna da ćemo uvek biti uz njega, nikada neće prestati da nam pripada, potpuno i bez ostatka. I upravo zbog toga,uvek će  biti uz nas.

Verovati nekome toliko da mu možeš pokloniti najdragoceniji deo sebe, jedina je osnova za postojanje bliskosti, sigurnosti, svest da je osoba, koja nam toliko znači sigurna da ćemo uvek biti tu, kada joj najviše budemo trebali.

****************

Mnogo je onih, koji pretenduju da budu predmet naših najjačih emocija, ali je samo jedna osoba toliko posebna, za koju smo uvek tu, koja uvek zna koliko su naša osećanja snažna.

Bez iskrenosti, ljubav počinje da biva nesrećna, bez poverenja, ona postaje nestabilna.

Ljubav je najlepši poklon na svetu.....Kada nekome toliko verujemo, da mu možemo poveriti ono najvrednije što imamo – našu dušu, tek onda nam to može biti uzvraćeno, ponovno poklonjeno i tako, u nedogled.

Možemo tražiti savet od prijatelja, porodice....Ali, jedino kada osluškujemo sebe, svoje srce, tek onda možemol znati da nismo pogrešili. Treba znati slušati svoje unutarnje glasove – oni nam nikada ne lažu.

Mnogo je onih, koji nam se učine vrednim poverenja, ali toliko malo onih u koje se  zaista  možemo pozdati. Zato slušajmo svoje srce – samo tako možemo mudro izabrati.

*******************

Koliko god bilo bolno, daleko je snažnije voleti, nego biti voljen. Ako se uvek, opsednuti strahom od poraza, opredelimo da budemo voljeni, nikada neće biti prave sreće za nas.

I verujmo svojim instinktima....Oni nam govore sve što um sanja.

Verujmo svome srcu – ono uvek oseti ograničenja, koja smo sami sebi postavili. I, ako ih prevaziđemo, onda možemo pokloniti osobi, koju volimo, najbolji i najlepši deo sebe.

Ljubav nije uzimanje – nesrećni su i prokleti oni, koji znaju i priznaju samo grabljenje tuđih emocija, siromašni u duši, zvrje ledenom prazninom.





Valja znati – dati....To je možda i najveća žrtva, ali i najveći poklon, koji možemo dobiti. Jer, ona jedina prava osoba, što nam jedina obasja oči osmehom, svako će naše davanje uzvratiti višestruko.

**************

Ljubav je, za razliku od strasti, koja neprekidno traži i traži, uvek i svakog narednog trena sve više, ljubav je strpljiva....Blaga...Ne zavidi...Ne hvališe se.....Ne traži....Spasava nas samozadovoljstva, zahtevnog ega,  preterane gordosti, koja nikada ne može doneti ništa dobro, jer nas samo vuče u vrtlog sebičnosti.

A sebičluk se može kriti samo neko vreme – kad-tad izbije na površinu, ogoli naše mane, ružnoću, koju ne možemo sakriti, koliko se god trudili.

Prava ljubav uvek štiti, daje nadu, poklanja istrajnost....

****************


I možda ono najvažnije – ljubav nije uvek vatromet i eksplozija strasti....Mnogo češće ona je jednostavno i tiho razumevanje, bezgranična odanost i poverenje bez ostatka između dvoje ljudi.


Sve fotografije skinute sa Google pretraživača