Poverenje,
odanost i poštovanje su imperativ za potpunu sreću. Bez obzira, koliko nekoga
voliš, ako nema ovih osobina, to nikada neće uspeti.
Da bi postojala
i opstala, ljubav podrazumeva strpljenje. Ali, možemo je posedovati samo onda
kada verujemo voljenoj osobi. I nikada je nećemo naći, oslanjajući se isključivo
na svoja čula – ako nas očara lep izgled, lep glas....Jedina stvar, koja nikada
neće izbledeti, koja će trajati je ono neopipljivo, a toliko moćno, ono što
dolazi iz našeg srca.
Ljubav mora
podrazumevati i zasnivati se na poverenju.....Jer, kad nađeš neku posebnu
osobu, daješ joj svoje srce, svoju dušu, sve to stavljaš u ruke onog, koga
voliš. Onda, kada onaj koga volimo postane svestan snage naših osećanja, kada
zna da ćemo uvek biti uz njega, nikada neće prestati da nam pripada, potpuno i
bez ostatka. I upravo zbog toga,uvek će
biti uz nas.
Verovati nekome
toliko da mu možeš pokloniti najdragoceniji deo sebe, jedina je osnova za
postojanje bliskosti, sigurnosti, svest da je osoba, koja nam toliko znači sigurna
da ćemo uvek biti tu, kada joj najviše budemo trebali.
****************
Mnogo je onih,
koji pretenduju da budu predmet naših najjačih emocija, ali je samo jedna osoba
toliko posebna, za koju smo uvek tu, koja uvek zna koliko su naša osećanja
snažna.
Bez iskrenosti,
ljubav počinje da biva nesrećna, bez poverenja, ona postaje nestabilna.
Ljubav je
najlepši poklon na svetu.....Kada nekome toliko verujemo, da mu možemo poveriti
ono najvrednije što imamo – našu dušu, tek onda nam to može biti uzvraćeno,
ponovno poklonjeno i tako, u nedogled.
Možemo tražiti
savet od prijatelja, porodice....Ali, jedino kada osluškujemo sebe, svoje srce,
tek onda možemol znati da nismo pogrešili. Treba znati slušati svoje unutarnje
glasove – oni nam nikada ne lažu.
Mnogo je onih,
koji nam se učine vrednim poverenja, ali toliko malo onih u koje se zaista možemo pozdati. Zato slušajmo svoje srce –
samo tako možemo mudro izabrati.
*******************
Koliko god bilo
bolno, daleko je snažnije voleti, nego biti voljen. Ako se uvek, opsednuti
strahom od poraza, opredelimo da budemo voljeni, nikada neće biti prave sreće
za nas.
I verujmo svojim
instinktima....Oni nam govore sve što um sanja.
Verujmo svome
srcu – ono uvek oseti ograničenja, koja smo sami sebi postavili. I, ako ih
prevaziđemo, onda možemo pokloniti osobi, koju volimo, najbolji i najlepši deo
sebe.
Ljubav nije
uzimanje – nesrećni su i prokleti oni, koji znaju i priznaju samo grabljenje
tuđih emocija, siromašni u duši, zvrje ledenom prazninom.
Valja znati –
dati....To je možda i najveća žrtva, ali i najveći poklon, koji možemo dobiti.
Jer, ona jedina prava osoba, što nam jedina obasja oči osmehom, svako će naše
davanje uzvratiti višestruko.
**************
Ljubav je, za
razliku od strasti, koja neprekidno traži i traži, uvek i svakog narednog trena
sve više, ljubav je strpljiva....Blaga...Ne zavidi...Ne hvališe se.....Ne
traži....Spasava nas samozadovoljstva, zahtevnog ega, preterane gordosti, koja nikada ne može
doneti ništa dobro, jer nas samo vuče u vrtlog sebičnosti.
A sebičluk se može
kriti samo neko vreme – kad-tad izbije na površinu, ogoli naše mane, ružnoću,
koju ne možemo sakriti, koliko se god trudili.
Prava ljubav
uvek štiti, daje nadu, poklanja istrajnost....
****************
I možda ono
najvažnije – ljubav nije uvek vatromet i eksplozija strasti....Mnogo češće ona
je jednostavno i tiho razumevanje, bezgranična odanost i poverenje bez ostatka
između dvoje ljudi.
 |
| Sve fotografije skinute sa Google pretraživača |
Нема коментара:
Постави коментар