ISKRE

Tu smo, uz čaše vina crvenog,

jedva načete, tek otpijene...

Oči, strepnjom osenčene.

I gledamo se,

pogleda plamenog,

koji beži negde u stranu,

i opet se sreće, pa naglo skrene.

Smrvljen oklop od srca kamenog,

a tiho, uporno,

ne damo se...

Skrivamo misli, ko da ne lebde,

u noći, vreloj, zanesenoj...

Dok zbunjeni, neumorno

pričamo neke druge priče,

kao da vreme nije sumorno,

ko da smo tu, a ne negde,

gde su misli one što sliče,

A ne skrivene...

Kao sada,

Dok ruka kod ruke gori, sažiže.

Bez dodira, bez jednog pokreta....

Znam da si tu,

Tu, kraj mene,

Dok ćutiš tugu,

I deo samo našeg sveta.

Treptaj ove noći strastvene,

gde samo jedna misao cveta...

I ruke naše, jedna uz drugu,

od čežnje tople, sažežene.

Fotografije dodate sa GOOGL-e pretraživača