“Nova slika, u ružinim bojama, regiona u kojem se
formiraju zvezde - Messier 17, slikana je pomoću širokougaonog imidžera (engl.
Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija
opservatoriji u Čileu. Ovo je jedna od najoštrijih slika koja prikazuje celu
planetarnu maglinu, otkrivajući ne samo njenu punu veličinu već i fine detalje
kroz kosmički pejzaž gasnih oblaka, prašine i novorođenih zvezda”. –
ASTRONOMSKI MAGAZIN
Za sve nas, koji smo te
toliko voleli, ti nikada zapravo nisi otišla, blistava ružo, satkana od
svetlosti.
Nezaboravna Farah….Ružo od
svetlosti, ta čudesna konstrukcija farsija i turskog, primerena samo tebi i
tvojoj duši.
Koga god si dotakla svojom
milujućom vedrinom i nežnošću, ostao je zauvek tvoj, draga i posebna prijateljice. Svakome od
nas podarila si deo sebe, oplemenila nas, a opet bila nemerljivo emotivna,
draga….Što si god si od sebe davala svima, koji su došli u kontakt sa tobom,
tebe je bilo – više.
Uvek posebna, uvek samo
svoja, ni sa kim uporediva, a u isto vreme toliko bliska, kao da smo se rodile
zajedno, toliko nesebično si zasipala sve nas toplinom i lepotom, milovala naše
duše nečim, što smo i zaboravili da više postoji – sada tek, možemo shvatiti da
je to bila večnost.
Toliko te često potražim,
gledaju me tvoje tople oči, blistave, pune života, zrače snagom, a onda se
zaustavim, jer tek tada shvatim da…..da si otišla. I znam da takva osećanja
prožimaju svaku tvoju prijateljicu, koju si dotakla svojom dušom. I jednako dobro znam da isti bol, koji prostreli i mene, sve do zenica, istom silinom zaboli svaku od
njih.
Nije bilo trenutka, kada
nisi bila spremna da ti izlijem jad iz duše, nikada me nisi prekidala, niti
rekla kako nemaš vremena. Uvek si našla strpljenja i snage da oteraš svaku od
naših aveti, dok su tvoje čučale u uglu, čekajući da ti na delić trenutka
oslabi snaga, a onda te se dohvate.
**************
Može li se žaliti za
nečim, što je toliko bilo živo u mašti?
Tvoj balkon, okrenut prema
moru……bež stolnjak, sličan boji tvoje biserne kože, dve čaše hladnog vina,
udobne stolice u kojima sedimo, pijuckamo i ćutimo…..povetarac, što ti mrsi
dugu crnu kosu, boje ponoći, gorko-slan miris mora, ukusa naših priča…..
Dani bez kraja, kada za
nas ne postoji sat. Sve se pretvorilo u čardak ni na nebu ni na zemlji, taj
tvoj balkon, more, kamene skaline, što vode do tvoje kuće, tamo gde si ga
čekala…..
Izgleda da može. Dala bih
ti svojih 20 godina za tih par dana zajedno, na tvom balkonu, dok oko nas samo
šušte talasi i dopire miris mora….Da tebi poklonim još bitisanja na ovom svetu,
a meni vratim nikad doživljeni san.
**************
Ti, u stvari, nisi ni bila
sa ovoga sveta, ovog gmižućeg azila za nesrećne, koji samo čekaju da
provegetiraju ono što zovu život. Došla si sa zvezda, sve nas obasjala
ljubavlju, ubedivši nas da je ona zaista pokretač svega postojećeg, a onda se
vratila u svoju galaksiju, odakle si i dolebdela ovamo.
Za vedrih noći, kada
pogledam u nebo, vidim odblesak tvog osmeha, lice mi obasjava svetlost iz
tvojih očiju, čudesna Farah……
Sačekaj negde tamo…….Ne
idi nikuda, previše si nam potrebna.
 |
| Sve fotografije preuzete su sa pretraživača GOOGLE |
Нема коментара:
Постави коментар