29. март 2015.

Košmar




Dugo je već vremena kako se ne usuđujem spavati više od pet sati, onako,  u komadu.

Ne smem. Ubiše me snovi.

 Pošto sam svetski prvak u skladištenju nepraktičnih i nepotrebnih informacija, te za postavljanje dijagnoza samoj sebi, prisetih se da stručnjaci za izučavanje sna imaju vrlo jednostavno objašnjenje – 5 do 6 sati traje takozvana REM faza iliti faza dubokog sna. Nakon toga, kada se mozak odmori, onda počinje da divlja, tj. da sanja. Koliko god da tvrde kako ni jedan san, pa i onaj najduži ne traje duže od nekoliko minuta, mnogo mi  to traje, radi moja glava brzinom svetlosti i sve okovane i zamandaljene aveti isplivaju....Pa me dave....Skraćuju mi dah, uzimaju vazduh, nateraju me u suze i jauke...

Dakle, pošto ne mogu da ih sprečim, reših odavno da im uskratim vreme za divljanje.

Noćas se prevarih, pa zaspah ranije, jer mi se nikako nije gledao (a pogotovo slušao) Kusturica, kako na sav glas reklamira svoj Andrićgrad (valjda se tako piše).Nije siroti Milomir Marić uspevao da nešto proizbori ni kad ja ovaj uzimao vazduh. Ono, nije da imam nešto protiv čoveka, priznajem mu veliku pamet, priznajem da je ostvario ono što niko od naših režisera nije, priznajem mu i dobar poslovni njuh, ali mi podosta smeta što nas celom svetu prikaza onako musavim, prljavim, u blatu i udžericama, polupijanim i pijanim....Pa, nismo baš svi takvi.

Svaka mu čast na Andrićgradu. Međutim, tvrdoglavo ostajem pri stavu da je mnogo važnije pročitati i iščitavati Andrića (kamo sreće da je to neko važan uradio sedamdesetih prošlog veka, te pročitao recimo Travničku hroniku, ne bi se nama desio opšti egzodus u Bosni, da izvinu oni koji će mi zameriti što ne apostrofiram Republiku Srpsku), nego ići u turistički obilazak mosta, kapije, Lotikinog hotela, Ćorkanove poslastičarnice i sličnih znamenitosti. Lepše mi je da ih imam u glavi onako kako ih doživeh čitajući.

Ali, nije Kusta razlog što se upustih u rizični poduhvat ovog pisanija, već samo razlog što sam propustila moje uobičajeno vreme za uspavljivanje, jer je emisija počela rano, a druge me gluposti odnesoše u zagrljaj nimfe Hypnos. Pa, opet upala u svet mojih zanimljivih snova, od kojih ću verovatno jednom i skončati.

Elem, tu negde, pred svitanje, usnih ja sledeće:

„Jutro je, popila sam kafu i otvorila moj računar, koji nikako da bekapujem. Ukucah „najnovije vesti o štrajku advokata“, jer, evo, grešna priznajem da mojih 20 godina bavljenja advokaturom ne mogu zaboraviti, iako karijeru završih u potpuno drugim vodama, jednom advokat, uvek advokat.

Niko nije savršen!

I čitam ja tako naslove.....

„Štrajk advokata ispolitizovan“....

„Izbo ženu nožem, pa pušten zbog štrajka advokata“.....

„Pravosuđe blokirano zbog štrajka“.....

„Stala hapšenja tajkuna, zbog štrajka advokata“...E, taj mi se posebno dopada, do sada se država razbila od silnih hapšenja tajkuna, prosto ih žalim....

Gledam, izvori su naša tzv. Informativna glasila. Ali, ja odjednom vidim list „PRAVDA“, onaj sovjetski, iz 1938.godine. I počeše mi pred očima igrati veliki natpisi:

„Nećemo dozvoliti da nam saboteri dalje uništavaju proizvodnju!“

„Zbog špijuna i stranih neprijatelja, udruženih sa trockistima i ostalim narodnim neprijateljima, žetva podbacila!“

„Obračunajmo se sa podrivačima napretka zdravog socijalističkog društva!“

I sve tako, u tom stilu, tim jezikom i tom frazeologijom.

Obli me hladan znoj. Zapalim novu cigaretu, gledam ekran, piše ono što piše, ali ne vredi, kada ja vidim ono što mi se čini da vidim.

Koliko sam upućena, advokati krenuše u štrajk, tačnije u obustavu rada, jer im povećaše poreze onako momački, odokativno, nikom manje od 100%. A posla sve manje, narod nema novca, sudi se samo onaj ko može postići dogovor „Platiću te onda kada okončamo“. Prosečno trajanje parnica oko desetak godina, pa ti vidi.

Pobuniše se advokatski gadovi protiv notara, koji odjednom dobiše ekskluzivno pravo sačinjenja i overe ugovora i ostalih isprava, sve to za nekoliko puta veće pare, no što to propisuje advokatska Tarifa. Pa još i zakazuju, evo baš čovek može dobiti novi termin u junu 2015.godine. Ne lipši magare....

Još i protestuju, uštve belosvetske, što prevodioci i daktilografi, dakle, oni koji pišu ili bolje rečeno prepisuju propise, propustiše da usaglase set novih zakona sa Ustavom. Možeš misliti, Ustav mi pa neki važan dokument.

Smeta im, materijalistima bez mere, što država lepo oslobodi sebe od mogućnosti prinudne naplate pravosnažne presude, kada država zezne stvar, recimo kod neosnovanog lišenja slobode i tome slično. Dakle, uvažene dame i gospodo, ako vas slučajno čorkiraju, drže mesecima i godinama, brakovi vam se raspadnu, odreknu vas se prijatelji deca, ugled vam odavno odneo mutni Dunav, ništa....Niente!....Nada. Okačite o zid, ako ga još imate pravosnažnu presudu. To  jr  jedina satisfakcija, koju ćete imati.

Dakle, što nema smisla, nema. Njih devet i po hiljada našli da pametuju državi. E, neće moći!

Onda je, je li, potpuno opravdano, anatemisati ih, pripisati im da mesečno zarađuju najmanje pedesetak hiljada evrića (kamo sreće puste, a, uostalom, neka neko imenom i prezimenom označi takve),  pasivno držanje prema tajkunima staviti njima na dušu, a to beše, koliko se sećam, jedno od udarnih izbornih obećanja, sporo i neefikasno pravosuđe (inače su bili brzi i vredni sve šta mi radiš), dakle, sve svaliti na njih.

Ma, linčovati žgadiju!

Visarionovič je sve to efikasno sređivao. Izgleda da njegova genijalna dostignuća nisu zaboravljena. Okreni jedne protiv drugih. Rasspali par vrućih parola i ne beri bruge. Ne okrećite se molim!

Barem ja, ovako sugestibilna, tako doživljavam te huškačke podvige.....

Uh, već mi se i kosa diže. Pa, ne može biti 1938.godina, sada je 2014-a, mi smo u nebeskoj Srbiji....Ovo je vreme demokratije, izvršna vlast se ne meša u sudsku, pravosuđe je vredno, nekorumpirano, nema nepotizma, par ročišta i gotova parnica.....

Ljudi žive opušteno od svojih plata, nezaposleni su samo oni koji neće da rade, penzije da se razvališ od trošenja, traju najmanje tri dana....

Lečiš se uredno, nema gužvi kod lekara, zakazuju ti pregled za desetak dana, lekova koliko hoćeš, svi na participaciju.....

Zatvori puni onih koji ojadiše, opljačkaše i oglodaše  zemlju, neka vide svi kriminalci da sa vlastima i državom nema labavo! Baš tako!

A opet mi ne ide u glavu odakle onda narodni neprijatelji, saboteri i strani špijuni, kada sve funkcioniše tako besprekorno.....Izgleda su i meni otrovali mozak!

I u tom trenutku se trgoh, sivo jutro se pomalja kroz prozor, a ja ipak samo sanjam!“

Sreće li moje puste, lepo je probuditi se, nema veze što dišem na škrge, bolovi mi probijaju grudnu kost i rame, sve je to bio samo san. Oporaviću se ja, izuzev ako ipak tresnem o ledinu  i odem na uzemljenje.

Prosto uroka radi, otvorim svoj računar. I utešim se, mo(nu)mentalno.

Dolazi Putin, ali mi i dalje istrajavamo na evropskom putu. Evropa nema alternativu!

Arapi se rastrošili, pa nam uputili neke silne pare, da saniramo posledice poplava. Naravno, samo one koje do sada nisu otklonjene, a takvih je malo. Još kada Beograd izađe iz vode i postane Beograd na vodi, kud li će nam biti kraj!

Crna hronika funkcioniše besprekorno.... Toliko i toliko ih se skrljalo u saobraćaju, tamo negde jedan popio dve litre rakije, nasekirao ženu i užu familiju, pa krenuo da se dalje raspravlja sa komšijama. Bitno je da ne puši, duvan nam je najveći neprijatelj.....

Ona, što joj sise dopiru do ušiju, opet na Ibici, sa verenikom, ni on a ona ne znaju kojim to po redu....A ona druga, što se prva uslika za „Plejboj“, otišla u Ameriku. Samo tamo, kaže, može da ostvari svoj puni potencijal.....Zvezdice padaju u nesvest od koncerata po belosvetskim kafanicama, čoveče, nije to mala stvar pevati (i mrdati ekstremitetima i atributima) pred pedeset, a bogami nekada i sto ljudi.....

Smanjenje plata i penzija neće biti 15%, već manje. Kud li ćemo samo sa tim silnim uštedama....Valjda u kupovinu novih audija, izgleda je malo onih 200, što nam ih Nemci skoro uvališe!

Ma, dobro da bolje ne može biti. Da ti suze krenu od prevelike sreće....Nama je ovde jako lepo, a tako nam i treba.

Dobro je! Sve je ipak bio samo košmarni san!




07.oktobar u 11,20


Нема коментара:

Постави коментар