Poplave poplava

Kada u retkim trenucima smognem snage i nerava (ili ne mogu da izbegnem, jer gleda moj muž) da pogledam i odslušam vesti,  naravno na RTS 1, koji, lepo kažu ili ja to tako bukvalno razumem, pripada i meni jer je „vlasništvo građana Srbije“, a za to imam i dokaz kada su me ono pocepali taksom za izvod iz knjige državljana, dakle, legitimisana sam kao nosilac prava svojine nad istim, prvo se, dok onaj sat cijuče, upitam zašto osećam silnu ankcioznost od onoga što ću videti i čuti...Za početak mi proradi ona neprijatna (ima li, inače, prijatne?) sinusna glavobolja, lagana mučnina,  kreće mi svrab i još niz psihosomatskih reakcija, o kojima ipak ne bih detaljnije....Može nekom i da pozli.

Dakle, nakon tih dugačkih 30-ak sekundi, prvo vidim premijera, ozbiljnog, namrštenog čela, vidi se da čovek poput Herkula nosi ceo teret sveta, onda on nešto pametno kaže, uz obaveznu opasku kako će nam već 2019. (ili beše neka kanija godina) biti znatno bolje, a BDP iliti bruto društveni proizvod će opasno ugroziti neku od zemalja Evropske unije, pa eto im ga na što stalno nešto zakeraju, onda se emituje snimak nekog važnog sastanka, naravno, obavezno vladajuće koalicije, gde klinci  vrlo autoritativno govore o stvarima, o kojima su dotle samo čitali na društvenim mrežama, pametna deca, uče rekordnom brzinom, dok ostali kao ne primećuju kamere, pa hvataju li, hvataju beleške....

E, nakon toga sledi neki smrskan krš, jer su se dečica malo zaigrala, previše nagazila gas i skrljala onako momački...

Pa, konačno, stižemo do snimaka novih poplava. Na sve strane....Obrenovac je opet ugrožen, ne mogu da skontam je li to uvod u poskupljenje struje, ali, jedva se, dramatično saopštavaju, drži.

Uzgred, kiša je padala uvrh glave par dana.

Poplavljeni gradovi, automobili do kvake u vodi, odroni se razradili do maksimuma, klizišta divljaju, kuća do kuće se naherila.....Dok se ne sruči...

Ništa tu meni nije jasno!

Evo, prihvatam svaki greh na moju malenkost – da sam neobaveštena, totalni laik, petljam se u ono o čemu pojma nemam, ma, hajde da se ne foliramo, pvihvatam da sam potpuno glupava. Ali, obzirom da mi je IQ ipak nešto veći od broja cipela, biće da tu ipak nešto ne štima.

Kako smo to, najednom, stigli do situacije u kojoj svaka kiša nosi za sobom katastrofu?

Bila sam klinka onog proleća 1965.godine, kada je Vojvodina bila poplavljena, Ali se jako dobro sećam mračne kišne noći, kada smo svi mi iz Bačkog Novog Sela gazili po džakovima, koje je postavljala vojska, da utabamo što pre pesak. Muškarci su punili džakove, a žene i deca utabavali. Vojnici su nosili..I selo se spasilo.

Posle mi ljudi pričali da je tako bilo u svim mestima uz Dunav. Pa, kada se voda povukla, ostali reviri iz kojih su se vadile sjajne štuke od metra), odmah se krenulo sa gradnjom ozbiljnih nasipa. Doduše, bilo je i tu svašta, pa se naprimer desilo u Futogu, kada je zasedao tim moćnika, gledajući mape budućeg nasipa, da je neko primetio kako nasip ide baš preko pravoslavne crkve, za neupućene, crkve sa jednim od najlepših ikonostasa u Vojvodini, da bi neki pametar mrtav-ladan odvalio: „Ne razumem u čemu je problem, srušićemo crkvu!“ Koliko znam, morala je da usledi intervencija samog patrijarha, da se linija pomeri i crkva spasi. Ali, opet se ja rasplinuh.....

Nakon toga, više nismo plivali. Jeste, bilo je vanrednih situacija, ali smo se svaki put odbranili.

Kada bi me samo neko prosvetlio....

Reče jedan bivši ministar, pa pošto kupila, po to i prodajem, kako se poseklo 30% šume više, nego što se smelo. A drveće drži zemlju, pa se meni neukoj čini da klizišta ipak ne bi tako divljala da ih drži malo više šume.

Putevi su građeni uvek pred izbore, kada se trebalo slikati, na brzake i problematičnim materijalima (čitaj asfaltom), koji bi obavezno neko uštinuo, pa onda nije ni čudo što voda može tako lako podlokati i rasturiti kolovoz.

Koliko ima mesta po Srbiji koja nemaju kanalizaciju, a tek koliko je onih kod kojih je tzv. atmosferska kanalizacija čišćena.....pa, možda samo jednom. Jer, ako je Drina i Morava puna ostrva smeća od plastičnih kesa i plastičnih flaša, ko li zna koliko gadiluka ima u toj atmosferskoj kanalizaciji. Može li to da primi iole veći priliv vode? E, ne može.

Imamo silu nelegalizovanih objekata, a, da budemo pošteni, nije  jedina svrha  građevinske dozvole da se mazne kinta, mada ni taj argument nije baš sićušan. Naprotiv! Ali, ako ti neko da građevinsku dozvolu, onda će makar garantovati da ne gradiš na klizištu, da ti reka nije na 2 metra od prozora....Ovako, napraviš kuću gde ti padne u pamet, pa se posle čudiš otkud ti za dva sata kuća kod komšijine.Pa, da si malo pogledao drveće, koje raste ukrivo, znao bi da treba bežati odatle, kao đavo od krsta.

Osećam da su moja pravnička znanja o ovom fenomenu pri kraju, pa više neću pametovati. Ali, ne mogu verovati kada onaj gospodin, što beše glavni od poplava, valjda Blagojević ili nekin jegov PR kažu „ne možemo se izjasniti koliko je novca prikupljeno na sanaciju posledica od poplava, ne postoje validni podaci“ ?!?!?!!!!!!!!!!

Ljudi moji, ma je li to moguće, što davno reče Mladen Delić?!

Kako, bre, ne postoje validni podaci, pa nisu to bile hiljade računa, već možda par desetina, zar je to toliki posao zbrojiti uplate..... Nema podataka.....Da, a ja sam Hajdi Klum, samo ne znam šta mi je danas.

Bojim se da su u sve te poslove pretežno uključeni oni koji jedino znaju da oduzimaju, a ne da sabiraju.

Posle 1965.godine, u Bačkom Novom Selu je najveću odštetu dobio jedan, koji je vodu video samo kada je išao da  korpari štuke iz revira. Ali, bio je važan drug, pa je vuk pojeo magarca. Posle se celo selo zezalo, kada ga vidi na nasipu, kako gleda hoće li biti sreće da poplavi još jednom, jer je prva spratna kuća u selu, njegova naravno i sagrađena posle poplave, ostala nedovršenog sprata. Nije, eto, bilo dovoljno para. A Dunav se uskopistio, pa više neće da plavi.

Sve mi se nešto javlja da ima podosta onih koji su prekopirali recept.

Zamišljam Beograd, Balkansku ulicu i onu što ide od Zelenog venca ka stanici. I ovu kišu što ne prestaje, pa se reke slivaju baš tamo gde bi trebao biti Beograd na vodi.  Kako stvari stoje, samo čekam kada ću da pogledam snimke  Beograda u vodi.

Ali, toliko hvaljeni i pljuvan projekat Beograd na vodi  čuvem kao svadbenu tortu u zaključanoj staklenoj firmi. Oh, sa koliko zadovoljstva ću se osvrnuti na tu ideju milenijuma.

Ali, ne sada.

Uglavnom, kao što rekoh na početku, pre ću otkriti kako sagraditi auto-put sa 6 traka nego razumeti fenomen poplave poplava.