29. ožujka 2015.

STIL....I još ponešto na tu temu









Pre nekoliko dana sam bazala malo po bulevaru; trudila se da od silnih apoteka, u kojima se najmanje može naći lekova, sve vrvi od čudotvornih špecija za brzo skidanje kilaže (5 dana 3 kilograma manje, gutaj tablete i razvaljuj se slobodno i dalje, jer, po mojoj izrazito subjektivnoj proceni, niko se nije ugojio od jela i žderanja, ajkulinog ulja za koje ne znam gde ih samo toliko nahvataju, okean bi trebao biti veličine Jupitera, čudesnih amazonskih preparata za sve i svašta, raznoraznih potencijala za potenciju itd.,... itd...), kladionica u kojima je sve više klinaca, a izgleda da sve zabole za to, uložiš 100, dobiješ bogatstvo, baš edukativno i podsticajno za razvoj radnih navika, što nije ni malo čudno u zemlji u kojoj nikog ne smeš pitati kako je zaradio svoj prvi milion (evrića), uspela sam da vidim i poneki tzv. Butik.

Koliko se ja ono sećam izraz Boutique  označava mesto gde se može naći samo ekskluzivna roba, dakle, stvari koje se proizvode i prodaju u malim serijama.

Ne. Kod nas je sve  Boutique. I šklj. turske i kineske robe, odela i kravata koji svi redom šljašte sintetikom, ne možeš njima ni pod obrisati (ko ne veruje, neka proba), veličina u koje mogu stati samo desetogodišnje devojčice, pod uslovom da ih puste u striptiz-bar, cipela i sandala sa platformom od 15 cm, onih o kojima sanjaju privatnici ortopedi i rengenolozi, jer ništa lakše nego se skrljati u njima....I seksi rublja. Valjda za lov na dobrostojeće muževe....

Butik mesa....

Butik pasulja....

E, još samo butik travke, pa smo kompletni.

I trenerki i patika....Svih mogućih modela, verujem da bi neki strendžer bio zadivljen koliko smo mi sportska nacija. Cene, mada svugde stoji natpis „sniženje 50%, 70% itd.) da se smrzneš. Pa, ko voli, nek izvoli.

Elem, već umorna od svih pobrojanih kulturoloških fenomena, reših da popijem kafu u nekoj bašti. Mesta nigde, a 11 je pre podne. Ja sam penzioner, dakle, nisam zbrisala sa posla, ne moram biti u školi ili na fakultetu, ali sam ubedljivo bila najstarija. Sedi lepo naša omladina, hvata prvo sunce, cuga pivo i žestinu, priča o stotinama hiljada EUR-a koje samo što nisu zaradili. Milice mi moje, nisam osluškivala, nije ni bilo potrebe, svi se dernjaju tako glasno da bih i preko ulice rekla – smanji decibele! Ali, ko to pa mene pita?!

Odoh ja daleko od teme.

Dakle, sedim ja tako, pijuckam produženi espresso i mineralnu vodu, otvorenu prekjuče, po kojoj pliva neko jadno parče limuna (ali je zato račun nekih 10% manji nego u bečkom Sacheru), obnavljam opasno srozan nivo nikotina u krvi... I posmatram.

Sunce je podosta jako, ali ipak prerano za kratke rukave, gole stomake i bose noge. Ili je moja cirkulacija slaba. Defiluju na metar od mog stola prolaznici, neki užurbani (takvih je najmanje), neki sporije, svako obučen na svoj način. I jako mnogo ženskog sveta.

Da se razumemo – imam idealnu kilažu po tablicama, ofarbana sam u neutralnu plavu boju, diskretno našminkana, u kvalitetnoj  (staroj  više od 20 godina, jer se jedino još onda kupiti nešto što je valjalo) garderobi. Sasvim pristojno nosim svojih još nepunih 57 godina, nisam izborana, mirišem na  „Eskadu“, naočare su original Paloma Pikaso, potpetice su mi manje od 12cm, ali nisu ni kineske s pijace, izgledam....pa, kao pristojna dama.

I nisam zlobna, ni konzerva, kako me ponekad nazove moja sestričina. Svako doba ima svoje.

Ali, dok palim novu cigaretu, ne mogu a da se ne zapitam pogledaju li se te devojke u ogledalu, pre nego što izađu iz kuće?

Mladost je sama po sebi raskošna i lepa, nema bora, oči gledaju drugačije, pogledi blistaju..... Karlične kosti se još nisu razvalile od rađanja, te pantalone, one koje se navlače kašikom za cipele, a skidaju žiletom, divno izgledaju na tim vitkim (a bogami, sve češće vidim i ne baš tako vitkim) telima.

Mora li se onda sve staviti u izlog – pantalone, tesne da se vidi pubični prorez, goli stomaci sa obaveznim pirsingom i delićem tetovaže, koji, pored tangi, obavezno viri iza zadnjeg dela....pa još ako su ravni, ali ako ima par pojaseva za spasavanje.....kratke, kratke majice, očito sa neke pijace ili možda Najlona......duboki dekoltei sa vonderbra dodacima, ako se već nema para za silikone.....dva prsta tekućeg pudera, loše nalepljene veštačke trepavice, uvećana ili bar prešminkana usta, nalik majmunskom dupetu......nokti od 3 cm, srebrni, zlatni ili crni......loše i nekvalitetne sandale previsokih potpetica u kojima ne znaju da hodaju......i obavezno loše ofarbana kosa, mahom plava, sa izrastkom od nekoliko centimetara....

Da li je to lepota? Hoće li to nekoga impresionirati, pogotovo onu ciljnu grupu kojima je uglavnom namenjena, onima koji najpre na sto bace telefone, veličine manjeg TV ekrana i ključeve od auta sa obaveznim priveskom na kom je znak marke automobila....

Trgovci znaju da roba ne sme dugo stajati u izlogu. Izbledi. Izgubi svežinu. I neće više niko da je kupi.

Sedim ja tako, gledam, razmišljam da očito sve to smeta samo meni, jer ne mogu svi biti u krivu, a ja jedina prepametna. Kad, pogledam malo bolje, spustim naočare, umalo ne zapalih filter na cigareti....Ide u susret devojka od nekih 22 – 24 godine.

Visoka i tanka, poput mlade prolećne breze......Duga, ravna, čista i zdrava kosa.....Kreon na krupnim očima, maskara, jedva primetna, malo rumenila i svetli ruž, koji prelepo skrojene usne čini još primamljivijima....Haljina, pre bi se moglo reći uska nego široka, od nekog mekog materijala, moje stručno oko bi to opisalo kao kvalitetnu mešavinu pamuka i vuna, obzirom na način na koji pada....Sa izrezom, tek tolikim da se može nazreti prva izbočina lepih, očito prirodnih grudi. Dugačka, skoro do gležnjeva, vitkih i lagano potamnelih, sa izrezima sa strane..do kolena....da je ne ometa u hodanju. Cipelice jednostavne,  nekoliko cm visoke, ali gazi u njima, kao po oblacima.

Dakle, kroz tanak materijal se vide i divna ramena, osinji struk, nežni kukovi, dugačke i očito lepo građene noge. Uz zlatne karike i dugačak lanac, jednostvan i tanak, leprša kosa, hoda svesna svoje lepote. Ma, oči da ne skineš sa nje...

Nije me mrzelo da obratim pažnju na muškarce i žene, svih uzrasta, koji su joj dolazili u susret ili išli uporedo sa njom.


Niko, ali baš niko nije skidao oka sa nje.