IQ = BROJ CIPELA

Čeznem za tim statusom. Bar jednom dnevno poželim da imam pola vijuge više od  kokoške – da ne serem po dvorištu.

Što više znaš, to si glupaviji. Što više čitaš, to pre spoznaš razmere sopstvenog neznanja i nebrazovanja. Što više čuješ, to jače čezneš za slušnim aparatom, koji isključiš kad hoćeš i onda ti ničije gluposti ne mogu dopreti do uma.

Razmišljanje je jedna od najopasnijih i najnezdravijih delatnosti. Tek sada,

posle 40 godina, skontala sam razloge zbog kojih su Tiletova obraćanja narodu uvek počinjala sa pozdravljanjem „radnika, seljaka i POŠTENE inteligencije. Znao čovek da bilo kakvo angažovanje ganglija, izuzev šta će se jesti, popiti, eventualno kresnuti, vodi do subverzivnih stanja. Po sebe ili po druge, svejedno.

Iako su psiholozi i psihijatri odavno anatemisali izraz IQ, smatrajući isti zastarelim, neadekvatnim i ko zna zbog čega još, razloge znaju samo oni, ja ga i dalje svakodnevno i svakonoćno upotrebljavam.

Koliko god se trudila izbeći sve potencijalne uzročnike nerviranja, što znači da ne gledam vesti, ne čitam dnevnu štampu (a tek nedeljnike pogotovo, svi su jako pametni, dok se ne domognu funkcija i onda najednom obole od potpune amnezije), izbegavam reklame, čak ni filmove, pogotovu na domaćim kanalima, ne gledam zbog njih; budući da sam prinuđena biti socijalno biće dopre do mene mnogo toga što mi digne pritisak u to meri da imam osećaj kako bi aparat eksplodirao da ga slučajno pokušam izmeriti.

Poslednjih nekoliko meseci učestalo slušam jadanja samaca, u ubedljivo najvećem broju muškaraca, razvedenih ili udovaca, svejedno.

Dakle, moji poznanici, koji su već dobrano gaze osmu banku, ne prestaju da kuknjaju kako im je teško što su sami, nemaju ujutru sa kim popiti kafu, „ne mogu se ni čestito posvađati“, večeri im prazne, jer im dojadilo da bez publike gledaju TV.....Nemaju sa kim otići na godišnji odmor, praznici im postali mora, jer su mladunci uglavnom negde po belosvetskim nedođijama, dojadilo im da bazaju po jeftinim restoranima, sa hranom za poneti, jer ne možeš skuvati lonac pasulja samo za sebe, željni su da pojedu domaći kolač i domaću žutu supu, sa sve barenim mesom i sosom.

Osim dnevne štampe, ništa ne čitaju. Kažu kako nemaju živaca.

Ni filmove ne gledaju. Emisije, tipa ZNANJE IMANJE, jutarnji program, sve nešto mislim i raznorazne folk i hoćudabudemzvezda budalaštine su im uvek uključene, uz poneku političku talk-show emisiju, gde slušaju kako će već od septembra 2017-e biti mnogo bolje. Cvrc!

Imaju osrednje automobile, stare nekoliko godina, ali u dobrom stanju,nisu baš „Yugoslavi“, mahom OPELI ili RENOI, pod uslovom da još uvek MOGU DA PRODUŽE VOZAČKU DOZVOLU.

Svi žive u svojim stanovima, uglavnom malim, jer takvi stanovi nisu mnogo zahtevni za pospremanje....Imaju uglavnom pristojne penzije, dovoljne da plate račune, normalnu ishranu, poneki odlazak u restoran, bar tri puta nedeljno kafu ili sok u nekom kafiću i obavezne dodatke ishrani, kako bi živeli još barem 50 godina. Od onoga što imaju uštekano, plaćaju česte odlaske u privatne ordinacije, kontrolišu bar jednom u 2 meseca krvnu sliku.... Neće da priznaju, ali opravdano sumnjam da su redovni konzumenti kojekakvih afrodizijaka, jer su svi, ali ponavljam, baš SVI opsednuti redovnim seksom. Ili bar čeznu za njim.

Dakle, svi ispod 40 trebaju drhtati od čežnje da dočekaju tih famoznih 70 i kusur....Da krešu, konačno, kako valja.

I, živeći tako, svi se žale da nikako ne mogu naći ženu svog života.

E, tu smo, konačno.

Natera me u par navrata onaj repati, čije se ime ne izgovara, jer dođe i sam, da pitam kako je moguće da ne mogu naći baš NIKOGA. Pa, toliko mnogo samih žena, nešto iznad šezdeset godina, pristojnog izgleda, deca odrasla pa se više ne mlate sa domaćim zadacima i plaćanjem školarina, čak i stambeno obezbeđenih, u penziji, dakle nisu bez prihoda, pametnih, vole da čitaju, vole da pogledaju dobar film, dobre su domaćice, vredne i štedljive, ostane im para za poneko putovanje, rade su i da izađu ponekad u restoran i da zapevaju.....

Milice mi moje, upustih se u razgovor, bez ikakve zadnje namere, jer nisam u tim godinama, udata sam i status ne mislim da menjam, dok to sama priroda ne učini, a i ne mogu razumeti šta će jednoj takvoj ženi jedan gnjavež i davež, koji neprekidno kuknja, što na život, što na političko stanje, za koje ga baš niko ni ne pita, osim kada ga dave da izađe na izbore, da joj kuknja na išijas, tvrdu stolicu i šuljeve, hipohondar, koji 10 puta dnevno samomeračem meri pritisak i ne kapira da je to jedno lepo dizajnirano govno, koje svaki put daje isti rezultat, a to ih žive pojede.

*********************

Jaaaaoooooj.......Koje su to bile žučne reakcije.....Ne bi gore reagovali ni da sam im tražila 200.000 evrića na zajam, vraćanje kad mogu ili bubreg.

Jesam li ja normalna????!!!!!!! Žena koja je napunila 60 je baba, ma ni to, to je BABETINA!

I onda, nakon što sam u sebi izbrojala do 11262, popila tri smiralgina, čujem KAKVA TO TREBA BITI ŽENA KOJA NJIMA, ŠESTOPOZIVCIMA, SA SKORO PUNIH 8 BANKI ODGOVARA.....

Ništa ispod 1965-og godišta....Zgodna, vitka, doterana, dobro obučena....Plavuša.....

OBAVEZNO mora imati svoj stan, uredan i lepo namešten, u dobrom delu grada, da se preseli kod nje, a svoj da izda i taman pokrije troškove dvojice specijalista kod kojih ide mesečno.

Penzija ne sme biti ispod 60 hiljadarki (dinara, nisu oni neskromni), bez kredita.

Deca, ako ih već ima, mogu proći samo ako su u inostranstvu i tamo, naravno, dobro zarađuju, pa mogu da ulete sa kojom kintom, ako zafali.  I ako imaju onu drugu babu da im čuva decu, jer sa dotičnom trebaju samo da putuju i uživaju.

Kuvanje i spremanje treba im biti ne ljubav, slabo je to, OPSESIJA. I da uživaju da to neprekidno rade, naravno, kada nisu zauzete oko pranja i peglanja NJIHOVE odeće i glancanja NJIHOVIH cipela.

Imaju izričitu obavezu da vole sve njihove prijatelje, pardon, da budu pažljive i gostoljubive prema njima, tko da se domaćin može pokazati pred svojim manje srećnim pajtosima ekstra kuvaricom, tankovijastom lepoticom, dok ih ona služi i nutka bar jednom, a poželjno je i dvaput nedeljno. Naravno, klopu i cugu mora sama da isfinansira, njegova se penzija drži na NJEGOVOJ RAČUNU I NJEGOVOJ PLATNOJ KARTICI, za koju joj neće dati PIN kod, dok on njen naravno – zna. Zlu ne trebalo.

Svakako, to se podrazumeva, dotična FAM FATAL mora biti savršeno zdrava.Dozvoljen je nešto povišen pritisak, naravno  ponekad, npr.140/85. Ništa proširene vene, reumatizam, osteoparoza, jer kako će moći sve po stanu poraditi, peglati i kuvati ako neki od ekstremiteta ne štima, Teže dijagnoze – uopšte ne dolaze u obzir.

Njegovo mišljenje mora biti i njeno mišljenje! Šta god mislila, neka zaboravi, on valjda zna bolje. Slušanje, uz netremično piljenje u njegove oči, nakon što mu je prinela kaficu i domaće slatko, je obavezno. Od vokabulara ima na raspolaganju „Da“, „Jeste, u pravu si“, „Jao, strašno“ i obavezno „Srećo, kako si ti pametan. Kada si stigao SVE to da naučiš“. Naravno, sve izrečeno umilnim tonom, uz anđeoski smešak na licu.Sklonost ka neograničenom slušanju njegovih monologa se podrazumeva.

Još ako poseduje certifikat ili bar znanje psihoterapeuta, savršeno. Tako će satima i satima moći uživati služeći kao stručni savetnik i slušalac beskonačne kuknjave o onome što je mogao ranije, što je propustio, a hteo je, o glamuroznom životu, kojim je nekada živeo, priče o ženama koje u ginule za njim, a on ih nije hteo, čekao je pravu. Za slučaj da je razveden, idealna nova žena treba da se pripremi za beskonačne tirade o svim zlodelima bivše, kako bi se uzela u pamet i NIKADA se ne ponašala kao ex-wife.

I, naravno, na kraju, izabranica iz snova mora biti majstorica u krevetu, ali fina, bez nekih kurvanjskih fazona....Mora obožavati misionarsku pozu, eventualno ona nekad gore, ako njega bole leđa, a dobro poznavanje oralnog seksa (usmereno prema njemu) je OBAVEZNO. Od tvrdog se dobija rak, u to ona mora čvrsto verovati i posedovati vrhunska znanja maserke iz tajlandskog salona za masažu, kako bi njegov ponos, sa pola ili bez prostate, „podigla iz mrtvih“, a rečenicu „Ljubavi, ne brini, svakom se to dešava;ne nisam doživela, čula sam, biće drugi put sve u redu“ treba uvežbati do savršenstva. U pola noći da je probude, umesto da krikne, treba da izrecituje citirano i onda ponovo zaspi, pod uslovom da i on spava. Ako je budan, onda nežno i ženstveno mora da se privije uz njega, kako bi brže i mirnije zaspao.

Možda sam nešto propustila? Nema veze, setiće se oni uvek još nekog sitnog malog uslova.

Dakle, sa pozicija na kojima su i sa onim čime raspolažu, očekuju sve ove osobine, koje sam nadugačko i naširoko nabrajala. Mislim da mi matematika ide i da sam u pravu kada vidim očitu disproporciju – nesrazmeru između onog što dotični ima, a tu ne mislim samo na materijalna dobra, nego na ličnost u celini i – onim što, po njemu sasvim osnovano, očekuje i traži.

E, upravo iz tih razloga, dok ih slušam, držeći u glavi onu pravničku vagu sa dva tasa, gde je na jednom ono što on ima i nudi,a na dugom ono što bi trebala imati i biti ona, ništa mi ne štima, u toj meri, da me zaboli glava, a želudac krene prema grlu, tada poželim IQ 40.

Kada je to došlo vreme, a da ja, zauzeta svojim preokupacijama nisam makar ni naslutila kako nam se prikrada, da ti moji poznanici i većina njima sličnim sve to smatraju normalnim i da im takve žene, uz njih takve kakvi jesu, pripadaju po nekom prirodnom pravu?Nije problem u njima, već u meni, što smatram nenormalnim i smešnim ono u čemu oni ne vide baš ništa čudno.

Zamišljam srećnu mene, koja bih, umesto što jedem sopstvenu jetru, iseckanu na rezance od muke zbog tuđeg sebičluka, potpunog gubitka realnosti i samokritičnosti, zgađena zbog tuđe narcisoidnosti, nerealnosti i samoživosti,mogla mirno da svakodnevno uživam gledajući sunce ispred mojih prozora, po licu mi ćarlija prolećni povetarac, lete tu negdeu blizini šareni leptirovi i cvrkuću ptičice, dok mi je IQ = broju mojih cipela.