.....i napravi film sa srećnim krajem!
Bogdan Tirnanić, nažalost sada pokojni, vispren, dosetljiv i obrazovan do
nemerljivog, i ne mogu prežaliti što ga nema, jer nismo imali baš puno tako pametnih ljudi,
je svojevremeno, u jednoj kolumni, najbolje filmove nazivao „Filmčugama“, a
ljubitelje filma podelio na dve kategorije – „Filmofile“ i „Filmomanijake“.
Priznajem javno i prihvatam sve
posledice ove hrabre izjave, ja pripadam ovoj drugoj kategoriji.
Dakle, nema dileme da sam filmomanijak.
KUMA I i KUMA II gledala sam preko
stotinu puta. Znam napamet svaki kadar, svaku rečenicu i izraz lica....Jedino sam
KUMA III teškom mukom odgledala i preplakala jedan jedini put. I to ne zato što
film nije sjajan, redak je treći nastavak tako uspešno i dobro osmišljen,
nažalost poprilično istinite i realno tematike, već zbog one scene kada mu
ubijaju ćerku. Previše me podseća na neke svoje trenutke, koji mi se često
provlače kroz najgore noćne more, kada me bude sopstveni jauci...
„Đavoljeg advokata“ možda koju desetinu
manje.....
„Elizabetu“, „Henrija VIII-og“ i „Golden
age“ otprilike isto toliko....
Nije ta lista gotova, ima ih još
nekoliko, kupovala sam originalne kasete ili snimala svoje, ali otići ću
previše u širinu. Inače, jedna sam od retkih koji imaju najskuplji sat u kući –
video rekorder.
Uporno odbijam da ga se otarasim;
nekako, nije mi merak kada stavim DVD....Mnogo, brate, komplikovano....Ovako,
stavim kasetu, daljinac u ruke i uživaj do mile volje!
Namerno nisam spomenula „SKARFACE“, po
meni najbolji film Brajana De Palme. E, to je baš „filmčuga“. I njega znam
napamet.
Ne znaš ko je tu bio bolji – da li Al
Paćino, koji je onako neprevaziđeno odslikao krimosa, prvo jajaru, a onda
velikog macana, neobrazovanu prostačinu
a velikog emotivca ili sam De Palma, sposoban da gledaocu „prikuje“ pažnju u
meri da ponekad prestane i da diše, dok ga vodi putem do velikog sna – prvo sitan
pilićar, pa redom do zlatnih kadilaka, odela od 1.000 dolara (bila je to tada
jaaako velika lova), najlepše devojke na
svetu, tigra u bašti i džakuzija u dnevnoj sobi....Dakle, do svega što novac
može pružiti....Do bedare u koju zapadne svako ko uleti u narko biznis – nikad
ne konzumiraj svoju robu.....I do one filozofske „želim ti da nikad ne stigneš
do vrha“....Zato, što put sa vrha vodi samo u nadole!
A posebno je upečatljiva ona scena
obračuna uz motornu testeru.....Ajme meni, koja li je to scena kada čuješ zvuk,
a vidiš krv na sve strane! Upečatljivija od svih slika ubadanja i probadanja (čak
je i Hičkoka nadmašio), odsecanja ekstremiteta itd..itd...kada se
velemajstorima scenskih efekata razradi mašta.
Koliko god da je posle toga snimio
dobrih filmova, ubeđena sam da mu je taj najbolji. Jednostavno neprevaziđen“
Ali, sjajnom Brajanu je, izgleda,
ponestalo ideja, bar se meni neukoj tako čini.....
Džabe mu i „Nesalomljivi“, nedovoljno je
jaka i „Nemoguća misija“....
U njegovoj rodnoj ,Ju Es Ej ima nekih
tridesetak puta više stanovnika nego u našoj Srbiji. Dakle, bilo bi logično da
prave i toliko puta više govnarija.
Dobro, ako apstrahujemo onih 5 miliona
Indijanaca, koji su samoinicijativno rešili da, što izvrše masovna samoubistva,
što da se iseljavaju u krajeve odakle bi i sotona zbrisao glavom bez obzira,
golim pustinjama bez hrane i vode ili da se toliko trude oko omasovljenja i
negovanja virusa velikih boginja i ko zna čega još, šta su to toliko imali?
Ti isti nerazumni Indijanci su im
omogućili da se domognu ogromnih prostranstava sa 6 vremenskih zona od okeana
do okeana, od severnog pola, pa maltene do polutara, milione i milione hektara
plodne zemlje, so da baciš i ona bi nikla, nemerljiva bogatstva u zemlji i
iznad zemlje, život za jednu solidnu grupu ljudi, u odnosu na koje je saudijska
kraljevska porodica jedva niža srednja klasa!
Velika ekonomska kriza? Jeste, ali se
pojavio Džon Mejnard Kejnz da prepusti Ruzveltu plan Nju dil, pa se izvukoše.
Nekako!
Uhvatili ih Japanezi na spavanju u Perl
Harburu? Tačno je, bio je to udarac, bokserski žargonom rečeno, „ispod pojasa“,
no, ipak su jedina zemlja koja je izvukla lovu, kako tokom rata, a pogotovo
posle. Obaška, šta su sve pokupili Japancima.....I to nakon što su ih roknuli
sa dve atomske bombe, čime su udarili temelje, je li, masovnoj primeni u mirnodopske svrhe nuklearne energije.
Pa, sad ti vidi koliko su zaradili na tehnologiji, koju su prodavali kupcima, a
da dotični nisu ni pitali za cena. Ma, uzeli su šuškavih zelembaća koliko im je
trebalo.
Teorija zavere oko ubistva Kenedija? Pa
i odatle su izvukli teške pare, jer su obaveštene pristalice teorije zavere
prodavale milione knjiga, bez ikakvog konkretnog zaključka, onim neobaveštenim
(nisu članovi DSS-a, bez brige) zaluđenicima teorije zavere. Pa, pojeo vuk
magarca, Džeki maznula Onazisa, Edvard se izvukao kad je uhvaćen u krivolovu sa
sekretaricom u onoj saobraćajci kod Čapakvidika...I sada su elita, koliko god
da su osnivački kapital stekli čistim kriminalnim radnjama, a nisu se ni libili
izvesnih praktičnih poslova sa „ljudima koji znaju ljude“.
U Vijetnamu su slomili burgiju, što jest
jest, no i pored svega toga, proizvodnja i prodaja zvezdanih zastava nije opala. Naprotiv,
sumnjiv je svaki onaj ko je ne okači na kuću. A i potrošili su zalihe oružja,
pa je proizvodnja dobila neviđen zamah, taman su imali poligon gde su mogli
testirati hemijsko i biološko oružje. Rezultat – više zaposlenih, više para i
svi zadovoljni.
Osim onih milion veterana, koji su imali
nesreću da prežive, ko bez ruke, ko bez noge, ko sa šrapnelom u glavi, pa da
završe na socijalnoj pomoći, na ulici,
redovni pacijenti psihijatrijskih
(i ostalih) klinika. I iz toga su izvukli korist, jer tada nastali izraz
„vijetnamski sindrom“ je kasnije ušao u šifarnik bolesti kao PTSP ili iz
milošte zvan posttraumatski stresni sindrom. Možda vam tu nešto zvuči poznato?
E, onda su krenuli i do sada još nikako
da ih prođe volja, nadahnuti, kako sami zdušno tvrde, rečju Božjom da šire
demokratiju u celom svetu. Interesantno je da uvek počinju tamo gde hoće nekom
da učačkaju ili da ga skinu sa vlasti. Dakle, prvo ojačaš opoziciju, naoružaš
je naravno, dovedeš na čelo onog ko će da sluša, pa ožeži......I to uvek tamo
gde ima nafte, zemnog gasa, neke retke rude, nisu gadljivi ni na opijum, hašiš
i slične produkte za podizanje sveopšteg raspoloženja. Pa, pošto se uvek neko
pobuni i „ugrozi uložene nadljudske napore“ sve za odbranu demokratije,
uključuje se iz sve snage vojni lobi sa jastrebovima, pa proizvođači oružja
opet imaju prilike da na licu mesta isprobaju horor-novotarije, a i da se
bogami potroše i stare zalihe! Ko je u dobitku – pa opet država, jer se važnih
sirovina dokopala jeftino, oružje potrošeno, valja proizvoditi novo, opet nova
zapošljavanja i sveopšta sreća.
Taj recept furaju i danas, još nijednom
nije omanuo....Jedino što im ratnici Džihada, oni što po svaku cenu hoće da
postanu šehidi, povremeno pomrse račune,
a ne shvataju koliko je svaka nova akcija samo povod za novo gomilanje oružja i
novo bogaćenje.
U svoj ovoj rašomonijadi, postoji par
drugačijih situacija, ali one samo potvrđuju pravilo – radi kako god znaš,
bitno je da ima profita!
Doduše, ne kažem da se zadesi i neki
izuzetak – kada je ono Džeki Niki prvo totalno zabrljao u Vijetnamu, zatim
počeo da se igra sa Yuta-koktelima u južnom Pacifiku i spremanjem za biološki
rat, pa mu onda proradila paranoja i počeo i sam sebe prisluškivati, dok je
sedeo u ćenifi.....pa morao da da ostavku, odmah mu je novi predsednik pomisao
pomilovanje. Valjda se tek vratio sa inauguracije, gde se smrznuo do kostiju,
pa je uz čivas, da se zagreje, pre inauguracionog bala, prvu stvar koju je
uradio, potpisao pomilovanje svom predsedniku. Za svaki slučaj, vruća je to
stolica, ko zna šta će njemu sutra trebati....I mogao je“Vašington post“ da
trubi do besvesti, soli na rep, izvuče se Džeki Niki. Čini mi se (ali nisam,
priznajem, sigurna) da jei zadržao sve privilegije bivših predsednika, a tek
predavanja po raznoraznim skupovima uz honorar od 100 hiljadarki USD.....Baš mu
je bilo eventualno.
I, naravno ostavih za kraj istorijski
impeachment,(namerno sam napisala reč u originalu, da se šaljivdžije ne bi
dosetile varijacija), kada je lepi Bili
morao da se koprca pred Kongresom i to za 2 dela – krivokletstvo i opstrukciju
pravde. Kako je samo izigrvao semafor – crvena, žuta, zelena, pa sve tako
redom..... Ali, izvuče se lepi mali Billy, koliko god da je imao putera na
glavi i koliko god je mala slatka Mony plakala i arlaukala, sve sa onom
haljinom, koju je, mora biti slučajno sačuvala, zlu ne trebalo, sa sve
tečno-okorelim dokazima zajedno. Epilog - dočepa se nevinašce Mony para i para
od intervjua, prodaje autorskih prava za film i knjigu, malom Billiju je onaj
silni pepeo, kojim se posuo i posipao neprekidno po glavi, odlično stajao, baš
mu lepo išao uz sedu kosu, a prepodobnu Hilly umalo ne kanonizovaše, baš iza
majke Tereze, kako je eto, dostojanstveno i stoički podnela ono što ni jedna
žena ne bi izdržala da se ne slomi, dama nad damama, svetica nad sveticama, ko
zna šta sam sve propustila od zagrcnutih panegerika... A sad će im još, ko
kanda, biti i predsednik. Pa sad, neka kaže neko da li je iko od njih loše
prošao. Jok. Ni u ludilu. Naprotiv.
Zaključak – kako god koja pizdarija,
uvek podosta njih izvuče korist iz nje, zauka se proizvodnja, makar i oružja,
zastave se vijore i ženske bezglavo jure za tipovima u uniformama. Oduševljene
su, kažu, što su dotični imali tako divan patriotski stav prema svoj zemlji. I
uvek se budžet uvećavao, po ovom ili onom osnovu.
Dakle, muvaj, ako možeš ukradi
identitet, predstavljaj se kao neko ko nisi, samo šišaj travu jednom nedeljno i
ne zlostavljaj pse. Kroz sve će ti kako-tako progledati kroz prste, osim
plaćanja poreza. E, to je nedodirljivo. I Kaponeo navataše na tu foru, još
davno pre donošenja RICO zakona.
Elem, da se vratim na početak, uz ovakvo
stanje stvari ti si, dragi i sposobni Brajane De Palma, malo posustao sa
inspiracijom. Pošto je šteta da sçenarista i režiser tvog kalibra zapadne u
takvu kreativnu krizu;zato prihvati naš poziv, koji ti upućujemo od srca – dođi
kod nas i ostani koliko god želiš. Imaćeš posla i ideja za narednih 50 godina,
glavu da ne digneš.
Doduše, utrpala se u varijantu
anoreksična Endži, pa napravila ono sranje od kobajagi filma. Verujem da je
pukla ko zvečka, jer se u tematiku razume kao Mara u krivi......
Kad smo mogli godinama da trpimo kojekakve
belosvetske spodobe, pokupljene s koca i konopca, kud li nećemo tebe, tako
sposobnog i pametnog. A još ako nam dovedeš i Al Paćina – bićemo ti zahvalni do
groba. A i šire!
Dakle, dragi Brajane (izvini na
neosnovanom intimiziranju, toliko te cenim i znam tvoj opus da mi se čini kako
se već dobro poznajemo), ako dođeš, imaćeš prilike da se uveriš kako su
novokomponovani bi(n)zismeni do savršenstva za ovih trideset godina doveli
delatnost muvanja i lapanja, naravno, uz svesrdnu dužnost države, gde je ogroman
broj zvaničnika baš u svakoj vlasti od 1986.godine pa na ovamo završio pravo
(svi su u pravu, što reče moj pokojni drug Đuza), a sve uz jedini i najvažniji
uslov da rezultat (ne)dela nikako ne sme biti ispod milion....Maraka, evra,
dolara, franaka, svake valute koja ima kredibilitet, ali su pobrojane najčešće.
U protivnom, dotični seda na optuženičku klupu, baš kao onaj moj nesrećnik sa
zapišanom daskom.
Prvo se država setila u drugoj polovini
80-ih da raspiše legendarni „Zajam za preporod Srbije“.....Svi smo morali
odvajati po jednu platu godišnje, a one naivčine, što su svojevremeno zbrisale
napolje, uložile su svoje ušteđevome. Bilo je tu slikanja, neverovatno
pohvalnih ćlanaka o junacima koji podržavaju svoju zemlju, ma divota
jedna.....Svima je bilo lepo – i onima koji su dali lovu, smrtno ubeđeni da su
napravili potez svog života, a naravno još više onima koji su je primili.
Zakopani su neke kamenčuge-temeljci,
izgrađeno je i po 8 kilometara puta, dobro da bolje ne može biti. Stvar
funkcioniše besprekorno, Srbije će zahvaljujući pomoći svojih građana koji
bezrezervno veruju u nju za 3 do 4 godine prepišati i Nemačku. Onda će oni
dolaziti kod nas na rad....
1990.godine, kada je marka bila 1 dinar,
pohrlili su i ostali da ušteđevinu, koju su držali u zamrzivačim, starim
kaljevim pećima, polurasturenim kaučima i ostalim sličnim štekovima, stave u
banke, jer „za ulog garantuje“ država“ i treba konačno onu crkavicu za ne daj
Bože, držati u banci, gde joj je i mesto.
Onda je, dok si dlanom udario u dlan,
došla 1992.godine, pa čuvena 1993-a,
Kada je inflacija viševiševišestruko
premašila i onu za vreme Vajmarske republike i onu argentinsku. E, tada je
nastala prava tarapana!
Onih nekoliko desetina ili možda
stotinak njih, prepoznaće se oni već, ini macani kojima je Bog bio ujak, pa
prišapnuo da uzmu kredite od 10 pa naviše miliona maraka, otplatne rate vraćali
su najpre vrednošću jednog boksa cigara, a onda isplatili sve....Za
siću...Umešala se tu i srpska majka i gazda Jezda, ljudi su prodavali stanove (ruku
na srce, to su bili mahom oni koji su podobijali društvene stanove, a onda ih
otkupili za tepsiju ribe) ljudi su u redovima od stotinaak metara čekali da
daju rođene pare, jer kamata od 15% mesečno nije za baciti......Dafina je
davala pare na sve strane, čini mi se da je udarila kamen temeljac i na onu
rupu na Slaviji, poklonila tadašnjoj gradonačelnici basnoslovno vredan
dijamantski komplet – ogrlica, naušnice i prsten, (za koji dotična dama tvrdi
kako ga je vratila), a bečke i čelarevački Cig....pardon, Romi, pamte vremena
kada im je Bracika lepio na oznojana čela novčanice od po 1.000 maraka....I
tako po tri dana.
Prvi su popušili ulagači u banke, koji
više do svog novca nisu mogli doći...Nema! Onda oni zajmodavci za Zajam za
preporod Srbije.....Pa Dafinine i jezdine žrtve......Više niko nije podigao ni
cvonjka, velika pljačka ludih i naivnih Srba zahutkala se do brzine svetlosti.
Pokupili su nam najmanje 80% onog što
smo imali. I ništa! Pojeo vuk magarca.
Niko živi u ovoj (nesrećnoj) zemlji ne
zna ili ne sme da kaže gde su završile te pare, koje su inače, u džakovima, bez
brojanja, specijalnim avionima vvožene na Kipar. Svaki politčar koji se kleo
kako će sve vratiti do poslednjog novčića, ćutao je kao som pred zimu, onda
kada bi se vratio sa čarobnog ostrva.
S druge strane, krenule su prve
privatizacije. Onda su oni, koji nikad nisu vratili milionske kredite (devizn)
imali sasvim dovoljno para da pokupuju najbolje firme, koje su do tada sasvim
dobro radile.
Od tada, pa naovamo prodali smo, uglavnom,
sve!
Beočinsku fabriku cementa, sa sve
zalihama kamena laporca......Koliko se sada buši, jednom će se samo sručiti
cela Fruška Gora, sa sve Petrovaradinskom tvrđavom zajedno..
Zalihe(?!?!?) vode u Aranđelovcu.....
„MERIMU“ iz Kruševca.....
„TIGAR“ iz Pirota.....
„ZASTAVU“ iz Kragujevca........
Železaru u Smederevu....
IMT u Rakovici....
„YUMCO“ iz Vranja-.....
„ZMAJ“ u Zemunu
„NOVKABEL“ u Novom Sadu...
Veliki hoteli, a posebno hoteli na
Kopaoniku....
Šećerane....
Banke...... I Poštansku štedionicu, u
kratkom roku preprodatu po višestrukoj većoj ceni.....
Struja?!?
Stotine hiljada hektara najbolje
obradive zemlje u Vojvodini...
Ma, daleko mi je lakše da nabrojim ono što nije prodato, već obratno!
Fond PIO i zdravstveni fondovi
ispražnjeni su do poslednjeg cvonjka! Pa, ni to nije dosta, već se sa bedne
pare prodaju banje, hoteli i odmarališta, dakle, svi objekti koje je desetinama
godina gradio FOND. Dakle, otpišite banjsko lečenje, bez da za to ne calnete
više nego da sta putovali, recimo, u Brazil, na karneval.
I sve se to nalazi u rukama stotinak
ljudi. Kada su za sitne pare došli do velikih giganata, ako ih nisu prodali,
napravili su konzorcijume, koji sada drmaju i pale našom privredom, ako se to
uopšte može tako zvati. To je njihova privreda.
Zatvori su prepuni sitnih krimosa,
jajara, pilićara i narkomana, Niko iznad 10.000 evrića.
Dovoljno je da se prikačiš uz neku
političku stranku, na vlasti ili joj predstoji vlast još bolje i bukvalno si
nedodirljiv! Kao medvedi, stonoge i spomenici kulture.
E, tako su nas pljačkali i opljačkali!
Svaka izborna kampanja vrvi obećanjima
kako „će se svi tajkuni naći iza rešetaka i sve će biti procesuirano (čuj,
procesuirano, ja glupača bila ubeđena da o tome može govoriti samo sud) u roku
od godinu dana....šest meseci, zavisi već koliko je dana ostalo do izbora i
izborne tišine.
Ne lipši magare do zelene trave. Niko,
ali baš niko nije ispunio obećano, Zamazuju nam oči glupostima, koje pojede
vreme, jer uvek pristigne nova afera.
Jahte, avioni, kamioni, bunde od
činčile, firmirana garderoba, automobili rađeni po meri, dvorci na Dedinju i
Senjaku, a bogami i po svim većim gradovima.....Ne daj ti Bože smelost da pitaš
odakile sve to....Odmah bi svirao klavir u „Novim Putevima“....
Tačno je, imate i si vaših silnih
pizdarija. Ali sam ubeđena da nisu tako bezočne, da njihove posledice ne trpe
milioni ljudi.
I od svega toga ova država, kao
entitetet, nema baš ništa! Kada se Poreska uprava i usudi da objavi spisak
najvećih dužnika, uglavnom su uvek ista imena tamo....Mahom tih koji su jeftino
kupovali, naravno sve uz svesrdan amin Agencije za privatizaciju......I još
mnogih, koji ni trunke stida ne pokazuju, još nam javno, onako sa TV-ekrana
drže predavanja zašto nam je loše i kada
će nam biti bolje (2026, verovatno), ako je uopšte i dočekamo,
Dakle, Brajane dragi, to su ti
činjenice. Stotina je opljačkala ovu zemlju, novac su izneli na ko zna koja
ostrva, ostavljaju da nas lagano umiremo, bez kvalitetne hrane, bez lekova, bez
lečenja....
Ali se bez stida i srama slikaju u
svojim grozomornim dvorcima, jahtama, avionima, prisustvuju svakom diplomatskom
prijemu, obavezni su gosti kod tzv.prestolonaslednika koji za 25 godina još
nije naučio srpski. I nikad ni neće.
Valjda ti je jasna poenta cele stvari!
Prevaziđi sebe, napravi film o
seljačinama (ne seljacima, njima svaka čast), koji su se domogli nezamislivo
velikih para, velikih i po merilima tvog Junajded stejtsa, uhvatili prave veze,
lizali guzice gde su morali, podmetali dupe gde je trebalo, plaćali reket pravim
igračima.....Pa onda ojadili jednu bogatu zemlju, opljačkali je, ostavili je
bez samopoštovanja i dostojanstva....
A onda dopali pod udar zakona, kod
poštnih i nepodmitljivih sudija, sudija koji drže do svog ugleda......I bili
osuđeni na duge, duge vremenske kazne, recimo po nekoliko doživotnih rodija,
ako smo već toliki humanisti, pa smo gadljivi na smrtnu kaznu....Bez prava na
uslovni otpust.
Upotrebi koju sekvencu iz „Skarfejsa“ i
ideje rešavanja stvari iz „Nemoguće misije“, pa da makar na filmu vidimo ono
što nikada u stvarnosti dočekati nećemo.
Brajane, samo u tebe još verujemo!
Нема коментара:
Постави коментар